Pravni Saveti i Informacije
Pravo na naknadu štete
Mateja Radosavljevic
Mateja Radosavljevic
4/5/2024
-
7
minuta

Pravo na naknadu štete

Podeli sa prijateljima!
https://www.advokatinadlanu.rs/pravni-saveti-i-informacije/pravo-na-naknadu-stete
Sadržaj:

Pravo na naknadu štete je u pravnom sistemu Srbije regulisano kroz nekoliko zakona, a pre svega kroz Zakon o obligacionim odnosima. 

Ovo pravo se odnosi na situacije kada je neko lice pretrpelo štetu zbog dela ili propusta drugog lica, uključujući fizička, pravna lica i državu, dok je lice koje je prouzrokovalo štetu dužno da istu štetu nadoknadi, sem ako ne dokaže da šteta nije nastala njegovom krivicom.

Zakon kod obične nepažnje pretpostavlja odgovornost za naknadu štete, dok je kod težih oblika krivice, poput grube nepažnje ili namere, potrebno da oštećeni dokaže ovu vrstu krivice.

Šta je pravo na naknadu štete?

Pravo na naknadu štete je pravni alat kojim se omogućava oštećenom licu da od osobe koja je svojim protivpravnim ili nehatnim delovanjem (delom ili propustom) prouzrokovala štetu, zahteva nadoknadu izgubljenog (stvarni gubitak) i propuštenog (izmakla korist), kao i naknadu za nematerijalnu štetu, poput fizičkog bola, duševnih patnji ili smanjenja životne aktivnosti. 

Pravo na naknadu štete temelji se na principima pravičnosti i restitucije, ciljajući na vraćanje oštećenog lica u pređašnje stanje.

Zakon o obligacionim odnosima preferira vraćanje oštećenog dobra u prethodno stanje (naturalna restitucija), ali u praksi se češće dosuđuje novčana naknada.

U kojim sitacijama se koristi pravo na naknadu štete?

Pravo na naknadu štete koristi se u širokom spektru situacija kada je neko lice pretrpelo štetu zbog dela ili propusta drugog lica. Evo nekoliko tipičnih situacija u kojima se ovo pravo može primeniti:

Saobraćajne nesreće:

  • Kada učesnik u saobraćaju, bilo vozač, pešak ili biciklista, pretrpi štetu zbog nesavesne vožnje druge osobe.
  • Šteta može uključivati materijalnu štetu na vozilu, telesne povrede, kao i duševne bolove usled telesnih povreda ili smrti bliskog lica.

Povrede na radu:

  • Ako radnik pretrpi štetu na radnom mestu, zbog nebezbednih uslova rada ili nepridržavanja propisanih mera zaštite na radu od strane poslodavca.
  • Šteta može biti telesna povreda, profesionalno oboljenje ili čak smrt, pri čemu radnik ili njegova porodica mogu zahtevati naknadu za medicinske troškove, izgubljene zarade ili nematerijalnu štetu.

Medicinske greške:

  • Kada medicinsko osoblje kroz neadekvatne medicinske intervencije prouzrokuje štetu pacijentu, što može uključiti pogrešnu dijagnozu, lečenje ili hiruršku intervenciju.
  • Pacijenti mogu tražiti naknadu za dodatne troškove lečenja, trajno ili privremeno narušavanje zdravlja, kao i za duševne bolove.

Proizvodi sa greškama:

  • Kada proizvod ne ispunjava standarde bezbednosti i prouzrokuje štetu korisniku.
  • Može uključivati sve od kućanskih aparata do automobila, pri čemu korisnik ima pravo na naknadu štete koja može biti uzrokovana defektom proizvoda.

Nepoštovanje ugovornih obaveza:

  • Ako jedna strana u ugovoru ne izvrši svoje obaveze, druga strana može pretrpeti štetu i imati pravo na naknadu.
  • Ovo uključuje razne povrede ugovornih obaveza, kao što je recimo prilikom nezakonitog otkaza, i može rezultirati zahtevima za naknadu izgubljenog profita ili dodatnih troškova.

Šteta od strane životinja:

  • Vlasnici životinja su odgovorni za štetu koju njihova životinja prouzrokuje drugim osobama ili imovini.

Kako se ustanovljuje šteta?

Ustanovljavanje štete u pravnom smislu uključuje nekoliko bitnih koraka koji omogućavaju precizno određivanje obima i prirode štete, kao i njenog uzroka. Proces ustanovljavanja štete može varirati u zavisnosti od specifičnih okolnosti slučaja, ali generalno uključuje sledeće elemente:

  • Dokazivanje postojanja štete: Prvi korak je utvrditi da li je došlo do štete. Ovo može uključivati fizičku štetu na imovini, finansijski gubitak, telesne povrede ili duševne patnje.
  • Procena vrednosti štete: Kada je šteta utvrđena, potrebno je proceniti njenu monetarnu vrednost. Ovo može zahtevati angažovanje stručnjaka kao što su procenitelji, forenzičari, medicinski stručnjaci i drugi, koji mogu pomoći u utvrđivanju iznosa štete. Takođe, postoji i zakonom utvrđen cenovnik telesnih povreda.
  • Uzročna veza: Moraju se utvrditi okolnosti koje su dovele do štete. To znači dokazivanje da je šteta direktna posledica delovanja ili propusta drugog lica. Za pravnu validnost potražnje za naknadom je važno dokazati da bez tog delovanja ili propusta šteta ne bi nastala.
  • Prikupljanje dokaza: Uključuje prikupljanje svih relevantnih informacija i dokaza koji podržavaju tvrdnje o šteti. To mogu biti fotografije, video zapisi, medicinski izveštaji, policijski izveštaji, svedočenja, računi za popravke ili medicinsko lečenje, i drugi dokumenti.
  • Pravni osnov za naknadu štete: Identifikacija zakonske osnove pod kojom se traži naknada. Ovo može biti na osnovu ugovorne odgovornosti, deliktne odgovornosti (nezakonitog čina), statutarnih prava ili drugih relevantnih pravnih propisa.
  • Prigovori i odbrane: Obratna strana može izneti prigovore ili odbrambene argumente kako bi osporila visinu štete, uzročnu vezu ili samu odgovornost. Na primer, mogu tvrditi da je oštećeno lice delimično odgovorno za štetu ili da su preduzete mere za smanjenje štete.

Koja je procedura za naplatu štete?

Ukoliko se nalazite u poziciji da želite da podnesete zahtev za naknadu štete, postoji nekoliko koraka kroz koje treba da prođete kako bi ostvarili vase pravo. Ceo proces ima već dugo poznatu I primenjivanu formu i evo kako taj process izgleda korak-po-korak:

Korak 1: Ustanovljavanje štete i prikupljanje dokaza

Prvi korak uključuje utvrđivanje štete i prikupljanje svih relevantnih dokaza koji će podržati vaš zahtev. To uključuje:

  • Dokumentovanje štete (fotografije, video snimci).
  • Prikupljanje izveštaja (npr. policijski izveštaj za saobraćajnu nesreću, medicinski izveštaji za telesne povrede).
  • Sakupljanje računa, predračuna ili faktura koje dokazuju visinu materijalne štete.
  • Svjedočenja očevidaca ili stručnih lica ako je potrebno.

Korak 2: Utvrđivanje odgovornosti

Drugi korak je dokazivanje da je druga strana odgovorna za nastalu štetu. To uključuje pokazivanje kako su njihove akcije ili propusti direktno prouzrokovali štetu. Imajući u vidu broj situacija u kojima šteta može da nastane, tako je i broj načina na koji se dokazuje krivica takođe raznolik i često se odnosi na dokaze/svedočenja.

Ukoliko se nalazite u ovakvoj situaciji stručno mišljenje može da vam bude od velike koristi, pogotovo ako niste sigurni da postoji element odgovornosti. Putem našeg online pravnog servisa možete pitati pravne stručnjake da li postoji osnova da podensete zahtev za naplatu štete, i ako to jeste slučaj, da vam se taj zahtev i sastavi.

Korak 3: Izračunavanje visine štete

Nakon što se šteta dokumentuje i odgovornost utvrdi, potrebno je izračunati ukupnu visinu štete. To uključuje stvarnu štetu (direktne troškove) i izmaklu korist (šta ste mogli zaraditi da šteta nije nastala), kao i naknadu za nematerijalnu štetu ako je do nje došlo.

Korak 4: Pisanje i podnošenje zahteva za naknadu štete

Sledeći korak je formalno pisanje zahteva za naknadu štete. U zahtevu treba jasno navesti:

  • Opis incidenta i kako je šteta nastala.
  • Dokaze koji podržavaju vašu tvrdnju.
  • Detaljan izračun štete.
  • Pravni osnov za naknadu štete. Ovaj dokument se podnosi osobi ili organizaciji odgovornoj za štetu ili njihovom osiguravajućem društvu ako je šteta pokrivena osiguranjem.

Korak 5: Pregovori o nagodbi

Često se naknada štete može rešiti vansudskim putem kroz pregovore sa odgovornom stranom ili njenim osiguranjem. Ako se postigne dogovor, potpisuje se sporazum o nagodbi koji detaljno navodi uslove isplate.

Korak 6: Sudski postupak

Ako se nagodba ne postigne, sledi podnošenje tužbe sudu. U ovoj fazi je izuzetno važno imati pravnu podršku:

  • Podnošenje tužbe uključuje izradu tužbenog akta koji treba da sadrži sve relevantne informacije i dokaze.
  • Proces može uključiti ročišta, saslušanja, i možda angažovanje dodatnih stručnjaka.

Korak 7: Sudska presuda

Na kraju, sud donosi odluku na osnovu predstavljenih dokaza i pravnih argumenata. Ako sud presudi u vašu korist, izdaje presudu kojom se nalaže isplata naknade štete.

Koje vrste štete postoje?

U pravnom kontekstu, štete se mogu klasifikovati u nekoliko osnovnih kategorija, koje se razlikuju prema prirodi štete i načinu na koji se procenjuje i nadoknađuje. 

Materijalna šteta

Materijalna šteta se odnosi na gubitak ili oštećenje fizičke imovine. Ova vrsta štete može uključivati:

  • Stvarni gubitak: Direktni finansijski gubitak koji osoba pretrpi, npr. troškovi popravke oštećenog automobila ili zamene uništene opreme.
  • Izmakla korist: Gubitak prihoda ili profita koji bi osoba ostvarila da šteta nije nastala, npr. izgubljeni prihodi od iznajmljivanja nekretnine koja je bila oštećena i nije bila u funkciji.

Nematerijalna šteta

Nematerijalna šteta obuhvata štetu koja nije direktno povezana sa finansijskim gubicima, ali negativno utiče na kvalitet života ili dobrobit osobe. Uključuje:

  • Fizički bol: Naknada za bol i patnju koju osoba doživi kao rezultat povreda.
  • Duševni bol: Naknada za emocionalnu patnju koju osoba doživi zbog različitih situacija kao što su smrt bliskog lica, teška oboljenja, smanjenje životnih aktivnosti i slično.
  • Strah: Ako osoba proživi intenzivan strah kao rezultat incidenta (npr. strah od smrti u saobraćajnoj nesreći).
  • Narušavanje ugleda: Šteta nastala zbog klevete, uvrede ili sličnih dela koja narušavaju ugled osobe.

Nematerijalna šteta je po svojoj prirodi značajno teža da se dokaže na sudu, što često znači dodatne postupke i stručne evaluacije kako bi se prikupili potrebni dokazi.

Fizičke povrede

Fizičke povrede smo izdvojili jer one po svojoj prirodi uključuju komponente i materijalne i nematerijalne štete.

Fizička povreda spada u kategoriju materijalne štete, ukoliko se radi o direktnim troškovima koji proizlaze iz same povrede, kao što su medicinski troškovi za lečenje, troškovi rehabilitacije, izgubljeni prihodi zbog nemogućnosti rada, i slični finansijski gubici. Ove vrste šteta su opipljive i lako ih je kvantifikovati u finansijskom smislu.

Pored materijalne štete, fizička povreda može uzrokovati i nematerijalnu štetu. Nematerijalna šteta u kontekstu fizičke povrede obuhvata stvari poput fizičkog bola i patnje koje osoba trpi kao posledicu povrede. Takođe, može uključivati i psihološke posledice kao što su emocionalni stres, anksioznost, i smanjenje životne aktivnosti. Nematerijalna šteta je subjektivnija i teže je precizno izračunati njen finansijski ekvivalent, ali je priznata kao pravno relevantna i podležna naknadi.

Dakle, fizička povreda može biti osnova za potraživanje i materijalne i nematerijalne štete u pravnom smislu, u zavisnosti od okolnosti slučaja i posledica koje povreda ima na život oštećene osobe.

Naplatite pretrpljenu štetu

Pravo na naknadu štete je osnovno pravo svih građana. Ukoliko ste pretrpeli bilo kakvu štetu i imate pitanja ili potrebu za pravnom pomoći, ne oklevajte da nam se obratite putem našeg online pravnog servisa. Stojimo vam na raspolaganju za sva pitanja i pravne savete.

Mateja je diplomirao na Filozofskom fakultetu sa specijalizacijom iz filozofije prava. To mu je pomoglo da postane iskusni novinar sa produbljenim razumevanjem pravnih tema koje povezuje sa pravnim principima i sa aktuelnim pitanjima dana.