Maloletni prestupnici u Srbiji: Zakonodavstvo i odgovornost

Učestalost maloletničkog prestupništva

Statistike relevantnih institucija ukazuju na promenljivu uključenost maloletnika u krivična dela na teritoriji Srbije iz godine u godinu. Iako maloletnici čine manji deo ukupnog broja izvršilaca krivičnih dela, njihov udeo ne može se zanemariti kao nebitan. Precizni podaci o procentu maloletnih prestupnika u ukupnom broju krivičnih dela mogu se razlikovati, ali se generalni trendovi mogu pratiti kroz godišnje izveštaje Ministarstva unutrašnjih poslova i pravosudnih organa.

Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da je u 2022. godini zabeležen ukupan broj od 2.410 krivičnih prijava protiv maloletnih učinilaca krivičnih dela, što predstavlja smanjenje od četiri procenta u odnosu na prethodnu godinu. 

Kategorije maloletnih prestupnika

Maloletni prestupnici u Srbiji se mogu kategorizovati na osnovu uzrasta i vrste izvršenog dela.

• Maloletnik (14 - 18 godina): Ova kategorija obuhvata tinejdžere koji su u trenutku izvršenja krivičnog dela imali najmanje 14, ali manje od 18 godina. Iako su krivično odgovorni, zakon uvodi specifične modifikacije u postupanju prema njima, imajući u vidu njihov mladalački uzrast i potencijal za rehabilitaciju.
• Mlađi maloletnik (14 - 16 godina): Ovde se radi o deci koja su u vreme izvršenja dela imala najmanje 14, ali manje od 16 godina. Ova grupa zahteva poseban pristup zbog njihovog relativno mlađeg uzrasta i veće ranjivosti.
• Stariji maloletnik (16 - 18 godina): Ova kategorija uključuje adolescente koji su u vreme izvršenja krivičnog dela imali najmanje 16, ali manje od 18 godina. Ovi pojedinci su bliži punoletstvu i mogu se suočiti sa strožijim sankcijama u odnosu na mlađe maloletnike.
• Mlađe punoletno lice (18 - 21 godina): Odnosi se na osobe koje su bile punoletne u trenutku izvršenja krivičnog dela, ali su u vreme suđenja imale manje od 21 godine. Zakon takođe predviđa poseban tretman za ovu grupu, uzimajući u obzir njihovu mladost i okolnosti koje su pratile izvršenje krivičnog dela.

Kazne za maloletne prestupnike

Kaznena politika Srbije prema maloletnicima značajno se razlikuje od one primenjene prema odraslima, sa jasnim fokusom na resocijalizaciju i obrazovanje, umesto na strogo kažnjavanje. Prema važećem zakonodavstvu, maloletnicima se mogu izreći vaspitne mere, kazna maloletničkog zatvora, kao i mere bezbednosti, osim zabrane vršenja određenih poziva, delatnosti ili dužnosti.

Vaspitne mere variraju od upozorenja i usmeravanja, poput sudskog ukora i posebnih obaveza, do pojačanog nadzora i zavodskih mera, koje uključuju upućivanje u vaspitne ustanove ili vaspitno-popravne domove. One su prilagođene uzrastu i stepenu društvenog poremećaja maloletnika, težini dela i okolnostima u kojima je maloletnik živeo.

Mlađi maloletnici, uzrasta od 14 do 16 godina, mogu biti podvrgnuti isključivo vaspitnim merama. Za starije maloletnike, uzrasta od 16 do 18 godina, izuzetno se može izreći kazna maloletničkog zatvora, ali samo u slučajevima težih krivičnih dela i uz posebno obrazloženje visokog stepena krivice i prirode krivičnog dela.

Maloletnički zatvor, koji se izriče kao poslednja opcija, traje od šest meseci do maksimalno pet godina, a u ekstremnim slučajevima do deset godina. Cilj je vršenje pojačanog uticaja na maloletnika kako bi se sprečilo ponavljanje krivičnih dela, kao i delovanje preventivno na ostale maloletnike.

Pravna odgovornost roditelja

Pravni sistem Srbije prepoznaje određenu odgovornost roditelja ili staratelja u slučajevima kada maloletnik počini krivično delo. Ova odgovornost ima za cilj očuvanje javnog reda i bezbednosti, ali i zaštitu prava i interesa deteta. U slučaju krivičnog dela počinjenog od strane maloletnika, roditelji ili staratelji mogu se suočiti sa različitim vrstama pravne odgovornosti, uključujući građansko-pravnu odgovornost, prekršajnu odgovornost i druge sankcije.

1. Građansko-pravna odgovornost: Kada maloletnik počini krivično delo i prouzrokuje štetu drugoj osobi ili imovini, roditelji ili staratelji mogu biti pozvani na odgovornost za nadoknadu te štete. Ovo znači da će roditelji biti dužni da plate odštetu žrtvi ili vlasniku oštećene imovine, kako bi se kompenzirala šteta nastala kao posledica delikta njihovog deteta.
2. Prekršajna odgovornost: U nekim slučajevima, kada se utvrdi da su propusti u vršenju roditeljskih prava doprineli delikventnom ponašanju deteta, roditelji ili staratelji mogu biti suočeni sa prekršajnom odgovornošću. 

Ovo se dešava kada se zaključi da nisu preduzeli odgovarajuće mere kako bi sprečili ili kontrolisali ponašanje svog maloletnog deteta, što je dovelo do počinjenja krivičnog dela. U takvim situacijama, mogu im se izreći prekršajne kazne, kao što su novčane kazne ili druge odgovarajuće sankcije.

3. Obavezivanje na posebne programe i savetovanje: Pored finansijskih sankcija, zakon takođe predviđa mogućnost obavezivanja roditelja na posebne obrazovne programe i savetovanje. Ovo se često primenjuje u cilju edukacije roditelja o njihovim obavezama i odgovornostima u vezi sa nadzorom i vaspitanjem svoje dece. Cilj ovih programa je unapređenje roditeljskih veština i podrške porodici kako bi se sprečilo ponavljanje krivičnih dela od strane maloletnika.

Važno je napomenuti da pravna odgovornost roditelja u slučajevima krivičnih dela maloletnika ima za cilj ne samo kažnjavanje roditelja, već i zaštitu i rehabilitaciju samih maloletnih počinilaca. Sudski organi će pažljivo razmotriti sve relevantne okolnosti i faktore pre nego što donesu odluku o odgovornosti roditelja.

Konačno, u određenim ekstremnim slučajevima, kada se dokaže ozbiljna zanemarivanja i zlostavljanje od strane roditelja koje je direktno doprinelo kriminalnom ponašanju maloletnog deteta, može se razmotriti mogućnost lišavanja roditeljskog prava. Ova mera se primenjuje krajnje retko i isključivo u cilju zaštite interesa i dobrobiti deteta.

Zaključak

Maloletničko prestupništvo u Srbiji je složen društveni izazov koji zahteva holistički pristup i tesnu saradnju između različitih institucija. Ključna komponenta u borbi protiv ovog problema leži u edukaciji, resocijalizaciji maloletnih prestupnika, kao i u osvešćivanju odgovornosti roditelja. Ovi faktori su od suštinskog značaja za efikasno rešavanje problema maloletničkog prestupništva u Srbiji.

Napredak u ovoj oblasti takođe zavisi od stalnog praćenja i unapređenja zakonodavnih okvira koji se odnose na maloletničko prestupništvo. Razvoj preventivnih programa i podrške mladima koji su skloni prestupničkom ponašanju igraju ključnu ulogu u smanjenju broja maloletnih prestupnika i njihovoj uspešnoj reintegraciji u društvo. Ovi programi trebaju da budu usmereni ne samo na suzbijanje simptoma problema, već i na adresiranje osnovnih uzroka maloletničkog prestupništva.