Pravni Saveti i Informacije
Nasilje u porodici: zakonski okvir i mere zaštite
Mitar Radeka
Mitar Radeka
5/7/2023
-
6
minuta

Nasilje u porodici: zakonski okvir i mere zaštite

Podeli sa prijateljima!
https://www.advokatinadlanu.rs/pravni-saveti-i-informacije/nasilje-u-porodici
Sadržaj:

Nasilje u porodici je duboko zabrinjavajuće pitanje koje pogađa bezbrojne pojedince i porodice širom sveta. Obuhvata različite oblike fizičkog, emocionalnog i psihičkog zlostavljanja u okviru intimnih ili porodičnih odnosa.

Imajući u vidu razorne posledice po žrtve i njihove najmilije, ključno je da se podigne svest o ovoj alarmantnoj pojavi i da se radi na stvaranju bezbednog okruženja koje podržava sve. U ovom tekstu ćemo se pozabaviti složenošću nasilja u porodici i dostupnim sistemima podrške.

Šta je nasilje u porodici?

Pravilno razumevanje pojma “nasilje u porodici” je ključno za efikasno rešavanje i prevenciju. Nasilje u porodici obuhvata širok spektar ponašanja kao što su fizički napad, pretnje, zastrašivanje, kontrola druge osobe, izolacija od prijatelja i porodice, ekonomsko, verbalno ili emocionalno zlostavljanje. Ove radnje imaju za cilj pokazivanje moći I postizanje kontrole nad žrtvom.

Važno je napomenuti da nasilje u porodici nije ograničeno samo na fizičke radnje. Emocionalno zlostavljanje može biti jednako štetno i može uključivati stalnu kritiku, ponižavanje i taktike manipulacije koje su osmišljene da potkopaju samopoštovanje i nezavisnost žrtve.

Ko sve može biti žrtva nasilja u porodici?

Opseg lica na koje se odredbe Zakona o sprečavanju nasilja u porodici odnose je prilično širok. To mogu biti:

  • supružnici ili bivši supružnici
  • deca, roditelji i ostali krvni srodnici, te lica u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu, odnosno lica koja vezuje hraniteljstvo
  • lica koja žive ili su živela u istom porodičnom domaćinstvu
  • vanbračni partneri ili bivši vanbračni partneri
  • lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude

Mere zaštita od nasilja u porodici

Sud može doneti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici protiv člana porodice koji vrši nasilje. Ove mere privremeno zabranjuju ili ograničavaju održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice.

Prema porodičnom pravu, mere zaštite od nasilja u porodici uključuju:

  1. Nalog za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na imovinsko pravo ili pravo zakupa nepokretnosti.
  2. Nalog za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine ili zakupa nepokretnosti.
  3. Zabrana približavanja određenom članu porodice na određenoj udaljenosti.
  4. Zabrana pristupa prostoru oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice.
  5. Zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice.

U slučaju kršenja ovih mera, osoba koja vrši nasilje suočava se s prekršajnim postupkom, koji može rezultirati kaznom zatvora u trajanja do 30 dana.

 Bez obzira na oblik, svaki vid nasilja predstavlja osnovu za oduzimanje roditeljskog prava u potpunoj meri. To znači da bi od svih prava i obaveza roditelja ostala jedino obaveza alimentacije.

Mera zaštite od nasilja u porodici može trajati najviše godinu dana. Vreme provedeno u pritvoru, kao i svako lišenje slobode u vezi sa krivičnim delom ili prekršajem, se uračunava u trajanje ove mere.

Mera zaštite od nasilja u porodici može se produžiti sve dok razlozi zbog kojih je mera bila određena ne prestanu. Takođe, mera zaštite od nasilja u porodici može prestati pre isteka vremena trajanja ukoliko prestanu razlozi zbog kojih je mera bila određena.

[fs-toc-h2]Krivični zakonik

U slučajevima porodičnog nasilja u kojima je počinjeno teže krivično delo, zakon predviđa sledeće kazne:

  • Za ugrožavanje telesnog integriteta ili duševnog mira, kazna zatvora može biti od 3 meseca do 3 godine.
  • U slučaju korišćenja oružja ili oruđa pri pretnjama, kazna zatvora može biti od 6 meseci do 5 godina.
  • Ako žrtva pretrpi teške telesne povrede ili je maloletno lice povređeno, kazna zatvora za nasilnika može biti od 2 do 10 godina.
  • U slučaju smrti žrtve usled nasilja u porodici, kazna zatvora može biti od 3 do 15 godina.
  • Kršenje mera koje je sud propisao radi sprečavanja nasilja u porodici može rezultirati kaznom zatvora od 3 meseca do 3 godine, kao i novčanom kaznom.

[fs-toc-h2]Hitne mere zaštite

Kada policijski službenik procenom rizika utvrdi neposrednu opasnost od nasilja u porodici, ovlašćen je da izda naredbu o izricanju hitnih mera prema nasilniku. Ove mere se primenjuju da bi se obezbedila bezbednost i zaštita žrtve i svih drugih uključenih pojedinaca. 

Neposredna akcija je ključna za rešavanje potencijalne štete uzrokovane nasiljem u porodici. Izdavanjem ovakvog naređenja, službeno lice može preduzeti mere koje mogu uključivati obuzdavanje počinioca, njegovo udaljenje iz prostorija ili zabranu bilo kakvog kontakta sa žrtvom. Ove hitne mere imaju za cilj sprečavanje dalje štete i pružanje hitne pomoći onima koji su u opasnosti.

Hitne mere zaštite od nasilja u porodici prvo se izriču na period od 48 sati. Ovo omogućava hitnu akciju kako bi se osigurala bezbednost i dobrobit žrtve i svih uključenih pojedinaca. Međutim, važno je napomenuti da se trajanje ovih mera može produžiti do 30 dana ako se smatra neophodnim. Ovo proširenje pruža dugoročnu zaštitu od potencijalnih rizika i omogućava dalju procenu situacije. 

Odluka o produženju trajanja mera hitne zaštite obično se zasniva na tekućoj proceni rizika i potrebi za kontinuiranom zaštitom. Ovo osigurava da su na snazi odgovarajuće mere za podršku i zaštitu žrtve tokom ovog kritičnog perioda.

Odluka o produženju trajanja mera hitne zaštite obično se zasniva na tekućoj proceni rizika i potrebi za kontinuiranom zaštitom. Ovo osigurava da su na snazi odgovarajuće mere za podršku i zaštitu žrtve tokom ovog kritičnog perioda.

Postoji zabrinutost u vezi sa sve češćom zloupotrebom mehanizma donošenja hitnih mera zaštite od nasilja u porodici.Obaveza policijskih službenika je da sprovedu procenu rizika kako bi odredili potrebu za hitnim merama.

 Procena rizika se mora obaviti brzo, što ne ostavlja dovoljno vremena za detaljnu proveru istinitosti navoda žrtve nasilja. Stoga, hitne mere se često donose na osnovu sumnje da je nasilje u porodici moguće.

Postoji veliki broj situacija u kojima su hitne mere izricane neosnovano od strane policije. Ovaj postupak može imati štetne posledice, posebno za stvarne žrtve nasilja. Zloupotreba hitnih mera i veliki broj prijava često dovode do toga da organi koji vrše postupak u budućnosti propuste da prepoznaju stvarno nasilje koje se dogodilo, a koje je moglo biti sprečeno na vreme.

Kome se obratiti za nasilje u porodici?

U cilju suzbijanja nasilja u porodici i obezbeđivanja bezbednosti i dobrobiti žrtava, ključnu ulogu imaju različiti državni organi poput policije, javnog tužilaštva, sudova opšte nadležnosti i prekršajnih sudova.

 Pored toga, institucije poput centara za socijalni rad takođe snose odgovornost za prevenciju nasilja u porodici i nude preko potrebnu podršku pogođenima. Zajedno, ovi subjekti su posvećeni rešavanju ovog gorućeg pitanja sa podrškom i pružanjem sveobuhvatne zaštite žrtvama.

Kao prvi korak i prvu liniju zaštite, osoba koja je žrtva nasilja u porodici ima mogućnost da se obrati policiji. Policajci su obavezni da odmah reaguju na poziv, da izađu na lice mesta i pruže neophodnu zaštitu žrtvi nasilja. Takođe, oni će sprovesti procenu rizika i, ukoliko utvrde osnovane razloge, doneti hitne mere zaštite od nasilja u porodici.

Kao što smo prethodno pomenuli, žrtva nasilja u porodici takođe može potražiti pomoć i savetovanje od strane Centra za socijalni rad. U takvim situacijama, službenici Centra su obavezni da, ukoliko utvrde prisustvo elemenata nasilja u porodici, podnesu krivičnu prijavu protiv počinitelja nasilja. Krivična prijava se zatim razmatra od strane Osnovnog javnog tužioca, koji donosi odluku o pokretanju krivičnog postupka.

Žrtva nasilja u porodici ima mogućnost da pokrene parnični postupak radi zaštite od nasilja u porodici pred nadležnim Osnovnim sudom. U ovom postupku, žrtva može zahtevati od suda da izrekne mere zaštite od nasilja u porodici.

 Na primer, sud može izdati presudu kojom se nalaže zabrana daljeg uznemiravanja, zabrana vršenja nasilja i zabrana prilaska žrtvi nasilja, sve to u trajanju od godinu dana. Ovaj tužbeni zahtev je čest u praksi i omogućava žrtvi da povrati normalan život.

Mitar je diplomirani socijalni radnik sa Fakulteta političkih nauka koji je sa godinama dobio duboko razumevanje socijalnih pitanja s posebnim fokusom na porodično pravo. Pored toga je stekao bogato iskustvo i detaljna saznanja iz sudske prakse u oblasti porodičnog prava.