Pravo na bolovanje: Kako otvoriti bolovanje i koliko je plaćeno

Ko sve ima pravo na bolovanje?

Svaki zaposleni koji je u sistemu obaveznog zdravstvenog osiguranja u Srbiji ima pravo na bolovanje. To obuhvata zaposlene na puno i na nepuno radno vreme, kao i one koji rade na određeno i na neodređeno vreme.

U kojim slučajevima?

Pravo na bolovanje može se iskoristiti u sledećim situacijama:

• U slučaju bolesti ili povrede koja nije nastala na radu, zaposleni ima pravo na bolovanje za vreme neophodno za oporavak, na osnovu ocene lekara.
• U slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti, postoji pravo na bolovanje uz poseban tretman i naknadu.
• Zaposleni takođe imaju pravo na bolovanje za vreme potrebno za negu člana uže porodice koji je bolestan, što takođe mora biti potkrepljeno medicinskom dokumentacijom.

Važno je znati: Pravo na bolovanje je zagarantovano zakonom i ne zahteva posebnu klauzulu u ugovoru o radu, mada se dodatni uslovi i beneficije mogu ugovoriti. 

Bitno je da se zaposleni pridržava propisane procedure za prijavljivanje bolovanja, što uključuje dostavljanje odgovarajuće medicinske dokumentacije poslodavcu u zakonski određenim rokovima. Poslodavci su dužni da poštuju pravo zaposlenih na bolovanje i obezbede im propisane naknade u skladu sa zakonom i ugovorenim uslovima.

Kako se reguliše visina naknade?

Iako Zakon o zdravstvenom osiguranju postavlja osnovne okvire za pravo na bolovanje i naknadu tokom bolovanja, precizni uslovi, uključujući visinu naknade tokom prvih 30 dana bolovanja (koju isplaćuje poslodavac), mogu biti detaljnije regulisani ugovorom o radu ili kolektivnim ugovorom.

Prvih 30 dana bolovanja:

• Tokom prvih 30 dana bolovanja, naknadu isplaćuje poslodavac. Visina naknade se obično obračunava kao procentualni deo od osnovice koja se uzima za izračunavanje naknade, a osnovica je obično prosečna zarada (ili zarada po ugovoru) zaposlenog u prethodnom periodu.
• Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, minimum koji se isplaćuje za vreme bolovanja iznosi 65% od osnovice za izračunavanje naknade, osim ako nije reč o bolestima koje se nalaze na posebnoj listi Ministarstva zdravlja, kada naknada može biti veća. Međutim, opštim aktima ili ugovorom o radu može biti predviđen veći procenat.

Nakon 30 dana bolovanja:

• Nakon 30 dana, naknadu za vreme bolovanja isplaćuje Republički fond za zdravstveno osiguranje. Naknada se i u ovom slučaju obračunava na osnovu prosečne zarade koja je uzeta kao osnovica, ali postoje različiti procenti naknade u zavisnosti od trajanja bolovanja i razloga za bolovanje.
• Za bolovanje koje traje duže od 30 dana, naknada može iznositi od 65% do 100% od osnovice, u zavisnosti od tipa i težine bolesti ili povrede. U slučaju bolovanja zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, naknada može iznositi 100% osnovice.

Kako se izračunava osnovica zarade za mesečnu naknadu za bolovanje?

Osnovica za izračunavanje naknade za vreme bolovanja u Srbiji određuje se na osnovu prosečne zarade koju je zaposleni imao u određenom referentnom periodu pre početka bolovanja. Evo kako se to obično radi:

Osnovica za prvih 30 dana bolovanja:

Za prvih 30 dana bolovanja, kada poslodavac isplaćuje naknadu, osnovica se obično određuje na osnovu prosečne zarade zaposlenog u periodu koji prethodi mesecu u kojem je bolovanje počelo. Prosečna zarada se računa na osnovu:

• Izračunavanje proseka mesečnih zarada (bruto iznosa) koje je zaposleni primio za određeni broj meseci pre bolovanja, obično za tri meseca. Ovaj period može varirati u zavisnosti od specifičnih propisa koji važe u određenoj organizaciji ili prema kolektivnom ugovoru.
• Osnovica uključuje redovnu platu, prekovremeni rad, bonuse, i sve druge dodatke koji su deo zarade.

Osnovica nakon 30 dana bolovanja:

Nakon 30 dana bolovanja, kada naknadu isplaćuje Republički fond za zdravstveno osiguranje, osnovica se takođe određuje na osnovu prosečne zarade, ali se može koristiti drugačiji metodologija ili referentni period, u skladu sa propisima koji regulišu rad Fonda. Na primer:

• Može se koristiti prosečna zarada zaposlenog iz određenog perioda prethodne godine, na osnovu koje su plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.
• Fond uzima u obzir prijavljene i plaćene doprinose za zaposlenog da bi odredio osnovicu za izračunavanje naknade.

Izdavanje opravdanja za bolovanje

Izdavanje lekarskog opravdanja za bolovanje u Srbiji je formalni proces koji omogućava zaposlenima da legalno odsustvuju sa posla zbog zdravstvenih razloga. Evo kako funkcioniše:

Ko izdaje opravdanje?

• Lekar primarne zdravstvene zaštite: Za većinu slučajeva, kada zaposleni oseti simptome bolesti ili ima manju povredu, lekar opšte prakse u domu zdravlja kod kojeg je zaposleni registrovan kao pacijent, izdaje opravdanje za bolovanje. Ovaj lekar procenjuje stanje zaposlenog i na osnovu toga odlučuje o opravdanosti bolovanja.
• Specijalistički lekari i bolničke ustanove: U slučaju specifičnih bolesti, stanja koja zahtevaju specijalizovani tretman, ili hospitalizacije, opravdanje za bolovanje mogu izdati i relevantni specijalisti ili medicinsko osoblje u bolnici.

Dostavljanje opravdanja poslodavcu

• Zaposleni je dužan da opravdanje za bolovanje dostavi poslodavcu u zakonom predviđenom roku, koji može varirati, ali je često 3 dana od izdavanja opravdanja. Ovo opravdanje služi kao zvanična potvrda o razlogu odsustva sa posla i osnova je za priznavanje bolovanja i isplatu naknade.

Jednodnevna odsustva

• U slučaju jednodnevnih odsustava, kao što je situacija kada vas "jedan dan samo jako bolela glava", procedura može varirati u zavisnosti od pravila koja su uspostavljena unutar same organizacije ili prema kolektivnom ugovoru.
• Neki poslodavci mogu zahtevati lekarsko opravdanje čak i za jednodnevno odsustvo, dok drugi mogu dozvoliti određeni broj dana "bez dokaza" u toku godine, gde zaposleni može da odsustvuje bez formalnog lekarskog opravdanja.
• Važno je napomenuti da česta odsustva bez opravdanja mogu dovesti do disciplinskih mera, u skladu sa radnim pravilima i ugovorom o radu.

Za sve situacije vezane za bolovanje i opravdanja, preporučuje se da se zaposleni upoznaju sa internim politikama svojih poslodavaca, kao i sa relevantnim zakonskim propisima, kako bi se osiguralo pravilno postupanje i izbegli mogući nesporazumi ili problemi.

Važno je znati:

Pravo na bolovanje je zagarantovano zakonom i ne zahteva posebnu klauzulu u ugovoru o radu, mada se dodatni uslovi i beneficije mogu ugovoriti. 

Važno je da se zaposleni pridržava propisane procedure za prijavljivanje bolovanja, što uključuje dostavljanje odgovarajuće medicinske dokumentacije poslodavcu u zakonski određenim rokovima. Poslodavci su dužni da poštuju pravo zaposlenih na bolovanje i obezbede im propisane naknade u skladu sa zakonom i ugovorenim uslovima.

Dužina bolovanja

U Srbiji, trajanje bolovanja nije unapred ograničeno određenim brojem dana, jer se prepoznaje da oporavak od bolesti ili povrede može značajno varirati od slučaja do slučaja. Ključno je da procenu o trajanju bolovanja vrši lekar, na osnovu medicinskih indikacija i potrebe za oporavkom pacijenta.

Postupak produženja bolovanja

Kada je reč o dužem bolovanju, postoji procedura kojom se reguliše njegovo produženje:

• Za bolovanje koje traje duže od 30 dana, potrebno je dobijanje odobrenja od strane nadležne lekarske komisije pri filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Lekar koji vodi slučaj podnosi zahtev za produženje bolovanja uz odgovarajuću medicinsku dokumentaciju.
• Lekarska komisija ocenjuje slučaj i na osnovu dostavljene dokumentacije i eventualnih dodatnih pregleda donosi odluku o opravdanosti i dužini produženja bolovanja.

Maksimalna dužina bolovanja

Iako formalno ne postoji unapred definisana maksimalna dužina bolovanja, u praksi se za dugotrajna bolovanja, posebno ona koja prelaze 6 meseci ili godinu dana, može zahtevati detaljnija evaluacija od strane lekarske komisije, kao i razmatranje mogućnosti za rehabilitaciju, prekvalifikaciju ili, u krajnjem slučaju, penzionisanje zbog invaliditeta, u zavisnosti od prirode bolesti ili povrede.

Pravo poslodavca da zna razlog bolovanja

Pravo poslodavca da bude obavešten o odsustvu zaposlenog zbog bolovanja, ali i pravo zaposlenog na privatnost i zaštitu podataka o zdravstvenom stanju, regulisano je zakonom i principima zaštite privatnosti.

Pravo poslodavca na informaciju

• Poslodavac ima pravo da zna kada je zaposleni na bolovanju kako bi mogao adekvatno da organizuje rad i raspored zadataka unutar kompanije. Zaposleni je dužan da poslodavcu dostavi lekarsko opravdanje koje potvrđuje nesposobnost za rad usled bolesti ili povrede. Ovo opravdanje služi kao zvanična dokumentacija koja opravdava odsustvo zaposlenog sa posla.

Zaštita zdravstvenih informacija

• Iako je zaposleni dužan da pruži dokaz o opravdanosti odsustva, detalji dijagnoze i informacije o specifičnostima zdravstvenog stanja su poverljivi i spadaju u okvir lekarske tajne. Zakon štiti ove informacije i poslodavac nema pravo da zahteva ili ima uvid u specifične medicinske detalje vezane za zdravstveno stanje zaposlenog.
• Lekarsko opravdanje koje zaposleni dostavlja obično sadrži samo informaciju da je zaposleni medicinski procenjen kao nesposoban za rad, sa datim periodom odsustva, bez navođenja konkretne dijagnoze ili detalja o tretmanu.

Bolovanje zbog povrede na radu

Kada je reč o bolovanju usled povrede na radu u Srbiji, postupak i prava zaposlenih su posebno uređeni, kako bi se osigurala adekvatna zaštita i podrška za zaposlene koji su povređeni obavljajući svoje radne dužnosti. Evo ključnih aspekata:

Dokumentacija i potvrda

• Za bolovanje koje je rezultat povrede na radu, neophodno je precizno dokumentovanje okolnosti pod kojima je povreda nastala, često uz izveštaj o nezgodi koji se podnosi nadležnim organima. Ovo uključuje svedočenja, medicinsku dokumentaciju, kao i eventualni izveštaj bezbednosne službe unutar kompanije.
• Lekarsko opravdanje ili druga medicinska dokumentacija trebalo bi jasno da navede da je povreda direktno povezana sa obavljanjem radnih zadataka.

Naknada zarade

• U slučaju bolovanja zbog povrede na radu, zakon obično predviđa visoku naknadu, koja često iznosi 100% prosečne zarade zaposlenog pre povrede, u zavisnosti od specifičnih okolnosti i težine povrede.
• Ova naknada se isplaćuje iz sredstava osiguranja za slučaj povrede na radu, a proceduru i uslove često reguliše Republički fond za zdravstveno osiguranje, kao i dodatni propisi koji se tiču radnih nezgoda i profesionalnih bolesti.

Obaveze poslodavca

• Poslodavac ima posebne obaveze prema zaposlenima koji su povređeni na radu, uključujući ne samo isplatu naknade, već i pružanje potrebne medicinske pomoći, kao i, po potrebi, prilagođavanje radnih uslova za oporavak ili rehabilitaciju zaposlenog.
• Takođe, poslodavci su često obavezni da imaju osiguranje za slučaj povreda na radu koje pokriva ovakve situacije.

Kolektivni ugovori i interni akti

• Specifičnosti vezane za prava i obaveze u slučaju bolovanja zbog povrede na radu mogu biti detaljnije uređene kolektivnim ugovorima ili internim aktima kompanije. To znači da se, osim opštih zakonskih propisa, mogu primenjivati i dodatna pravila koja su dogovorena na nivou određenog sektora ili konkretnog poslodavca.
• Zaposleni i poslodavci trebaju biti dobro upoznati sa svim pravilima i procedurama koje se primenjuju u njihovim specifičnim okolnostima, kako bi se osiguralo pravilno postupanje u slučaju povrede na radu.

Preporučljivo je za sve zaposlene i poslodavce da se detaljno informišu o svojim pravima i obavezama, kao i o procedurama koje treba slediti u slučaju povrede na radu, kako bi se osigurala adekvatna zaštita i podrška zaposlenima.

Da li se bolovanje može otvoriti bez ugovora o radu?

Pravo na bolovanje u Srbiji usko je povezano sa statusom zdravstvenog osiguranja. Da bi neko imao pravo na bolovanje i naknade tokom bolovanja, neophodno je da je ta osoba u sistemu obaveznog zdravstvenog osiguranja, što podrazumeva da su za nju plaćeni odgovarajući doprinosi za zdravstveno osiguranje.

Zaposleni koji rade na osnovu formalnog ugovora o radu, bilo da je reč o radu na puno ili nepuno radno vreme, na određeno ili neodređeno vreme, obično su automatski obuhvaćeni obaveznim zdravstvenim osiguranjem kroz doprinose koje uplaćuje poslodavac. To znači da imaju pravo na bolovanje prema zakonu.

Sa druge strane, za lica koja su nezaposlena, ali su u sistemu zdravstvenog osiguranja (na primer, ako su se sami osigurali plaćanjem doprinosa), ili za preduzetnike koji sami sebi uplaćuju doprinose, postoji poseban mehanizam za računanje visine naknade za vreme bolovanja.

Preduzetnici

Za preduzetnike koji sami sebi uplaćuju doprinose, osnovica za izračunavanje naknade za vreme bolovanja obično se zasniva na njihovim prihodima koji su prijavljeni za potrebe poreza i doprinosa. Pravilnik o bližim kriterijumima za utvrđivanje osnovice za doprinose za obavezno socijalno osiguranje detaljno definiše kako se određuje osnovica za preduzetnike.

• Naknada za vreme bolovanja obično se izračunava kao procentualni iznos od ove osnovice, gde zakon definiše maksimalne i minimalne procente, u zavisnosti od razloga za bolovanje i dužine trajanja bolovanja.
• Nakon prvih 30 dana, naknadu isplaćuje Republički fond za zdravstveno osiguranje Srbije, a visina naknade može biti različita u zavisnosti od osnova za bolovanje (bolest, nega člana porodice, povreda na radu, itd.).

Nezaposlena lica

Za nezaposlena lica koja su se sama osigurala (plaćajući doprinose za zdravstveno osiguranje), proces može biti sličan, ali je važno razumeti da pravo na naknadu tokom bolovanja ne zavisi samo od statusa zdravstvenog osiguranja, već i od toga da li su doprinosi za obavezno socijalno osiguranje (koji uključuju i doprinose za slučaj bolesti) redovno uplaćivani.

U ovakvim slučajevima, osnovica za izračunavanje visine naknade tokom bolovanja može biti minimalna osnovica utvrđena zakonom ili neki drugi iznos koji je osiguranik izabrao prilikom samostalnog osiguranja, u skladu sa zakonskim propisima.