Zakon o zaštiti vazduha: Kakav je kvalitet vazduha u Srbiji i šta se po tom pitanju preduzima
Kada pričamo o čistom vazduhu u Srbiji, ne možemo a da ne spomenemo Zakon o zaštiti vazduha. Ovaj zakon je donesen sa namerom da nas štiti od zagađenja i da pomaže da naš vazduh bude čistiji. U ovom članku, hoćemo da vam pokažemo šta tačno zakon kaže, kako to utiče na nas u svakodnevnom životu, i da li stvarno pomaže da dišemo bolje.
Pogledaćemo kako se zagađenje vazduha meri i šta pokazuju najnoviji podaci o kvalitetu vazduha u različitim delovima Srbije. Da li se situacija poboljšava ili pogoršava? Ko su glavni zagađivači i kako zakon planira da se suoči sa ovim izazovom?
U decembru 2023, kvalitet vazduha u Beogradu se kategorizuje kao "nezdrav" sa indeksom kvaliteta vazduha (AQI) od 169. Ovo znači da svi ljudi mogu početi da osećaju posledice po zdravlje, a članovi osetljivih grupa mogu iskusiti ozbiljnije zdravstvene probleme. Preporučuje se da aktivna deca i odrasli, kao i osobe sa respiratornim bolestima poput astme, izbegavaju produženo izlaganje napolju. Podaci o kvalitetu vazduha pruženi su od strane SEPA - Državne mreže za automatski monitoring kvaliteta vazduha.
Ovim člankom želimo da vam pružimo jasnu sliku o tome gde Srbija stoji kada je reč o čistom vazduhu, i kakvu ulogu Zakon o zaštiti vazduha igra u očuvanju našeg zdravlja i okoline.
Zakon o zaštiti vazduha
Zakon o zaštiti vazduha definiše upravljanje kvalitetom vazduha kao prirodnu vrednost od opšteg interesa i postavlja mere za zaštitu i poboljšanje kvaliteta vazduha. Ove mere su usmerene na očuvanje i unapređenje kvaliteta vazduha, izbegavanje i smanjenje zagađenja koje utiču na oštećenje ozonskog omotača, kao i na praćenje i procenjivanje podataka o kvalitetu vazduha.
Takođe, ovaj zakon naglašava važnost praćenja, prikupljanja i procene podataka o kvalitetu vazduha, koristeći standardizovane metode merenja. Takođe, postoji obaveza obezbeđivanja dostupnosti ovih podataka javnosti kao i izvršavanje obaveza u skladu sa međunarodnim ugovorima koje podstiču međunarodnu saradnju u oblasti zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha.
Kakav je kvalitet vazduha u Srbiji?
Kvalitet vazduha u Srbiji trenutno se smatra jako zagađenim u većem broju opština, uključujući i nekoliko beogradskih opština, kao i u Novom Pazaru, Pirotu i Valjevu. Ove informacije su potvrđene od strane Agencije za zaštitu životne sredine. U Beogradu, na primer, zagađenje je posebno visoko usled koncentracije PM 2,5 čestica.
Zagađenje vazduha česticama PM 2,5, koje su veoma sitne i mogu prodreti duboko u disajne puteve i čak u krvotok, predstavlja značajan javnozdravstveni problem. Ove čestice nastaju sagorevanjem fosilnih goriva, poput auspuha automobila i grejanja na drva i ugalj. Prema podacima Ministarstva zaštite životne sredine, zagađenje česticama PM 2,5 je odgovorno za oko 10.000 prevremenih smrti u Srbiji svake godine.
Beograd, sa srednjom godišnjom koncentracijom čestica PM 2,5 od 23 µg/m³, kategorisan je kao grad sa lošim kvalitetom vazduha, blizu najgore moguće ocene. Beograd se ne smatra najzagađenijim gradom u Srbiji, prema SEPA, Novi Pazar je grad sa najvišom srednjom godišnjom koncentracijom PM 2,5 čestica u 2022. godini, sa alarmantnih 43 µg/m³.
Šta se preduzima po pitanju kvaliteta vazduha u Srbiji?
U Srbiji se preduzimaju različite inicijative i mere u cilju smanjenja zagađenja vazduha ali kvalitet vazduha i dalje ostaje problem.
Nacionalni program za zaštitu vazduha za period predviđa niz mera za smanjenje zagađenja, kao što su modernizacija industrijskih postrojenja, promovisanje upotrebe čistijih izvora energije i poboljšanje sistema javnog prevoza, a takođe postoje i konkretni projekti kao što je mapiranje paljenja žetvenih ostataka.
Takođe, kroz projekat "EU za Zelenu agendu u Srbiji", UNDP podržava implementaciju mera za zaštitu vazduha u lokalnim samoupravama. Ovo uključuje finansijsku podršku za realizaciju odabranih mera unapređenja kvaliteta vazduha, kao što su planovi kvaliteta vazduha (PKV) i kratkoročni akcioni planovi (KAP).
Kako sve ovo može da se promeni? Kompletan udeo električne energije koja se proizvodi u svetu je 29% iz obnovljivih izvora. Po tom pitanju Srbija nije daleko od proseka sa trenutnih 26.3% ali ostaje činjenica da većinu naše električne energije dobijamo iz najprljavijeg mogućeg izvora- termoelektrane- i to sagorevanjem uglja izuzetno niskog kvaliteta koji se iz toga razloga obogaćuje raznim štetnim aditivima kako bi se poboljšalo njegovo sagorevanje.
Dve uticajne međunarodne ekološke organizacije objavile su izveštaj u kome se Srbija na listi zemalja koje su u toku protekle godine emitovale najviše sumpor-dioksida našla na osamnaestom, a Termoelektrane „Nikola Tesla” (TENT) na devetom mestu na planeti.
Sigurno ne pomaže ni to što je prosečna starost motornih vozila u srbiji veća od 17 godina, iz generacija motora koje nisu poštovale najnovije emisione standarde. Već par godina unazad priča se o dodatnom tarifiranju motornih vozila koja ne ispunjavaju EURO 5 emisioni standard, a država takođe daje i subvencije za one koji se odluče da kupe vozilo koje ispunjava EURO 6 emisioni standard.
Ipak, pored svih napora da se zagađenje smanji, građani svake godine sredinom jeseni slušaju obaveštenja o veoma lošem kvalitetu vazduha u Srbiji.
Zaključak
Poboljšanje kvaliteta vazduha u Srbiji je kompleksan zadatak koji zahteva temeljne promene u energetskom sektoru, ekološkoj politici i svesti građana. Iako postoje dugoročni planovi u okviru Zakona o zaštiti vazduha, put ka čistijem vazduhu je dug i izazovan. Srbiji je potrebno vreme da prestrukturira svoje energetske izvore i usvoji ekološke standarde. U tome, svaki građanin ima ulogu. Ne radi se samo o nadi, već o aktivnom učešću u kreiranju zdravijeg okruženja kako se u budućnosti ne bi budili uz obaveštenja o izuzetno lošem kvalitetu vazduha u Srbiji.
Mateja je diplomirao na Filozofskom fakultetu sa specijalizacijom iz filozofije prava. To mu je pomoglo da postane iskusni novinar sa produbljenim razumevanjem pravnih tema koje povezuje sa pravnim principima i sa aktuelnim pitanjima dana.