Ugovor o delu: Najbitnije informacije i primeri iz prakse

Kada se zaključuje ugovor o delu?

Ugovor o delu obično podrazumeva da se izvrši određeni posao ili projekat s ciljem postizanja konkretnog rezultata. Ovaj tip ugovora se često koristi kada poslodavac želi da angažuje osobu ili firmu za obavljanje specifičnog zadatka koji nije deo redovnih aktivnosti ili delatnosti poslodavca. 

Ugovor o delu jasno definiše šta se očekuje od izvođača posla, koji su rokovi i uslovi za izvršenje, kao i visina naknade za obavljeni posao.

 Ovo su neki od primera situacija u kojima se često koristi ugovor o delu kako bi se formalizovala saradnja između poslodavca i osobe koja obavlja određeni posao ili uslugu:

1. Građevinski radovi: Poslodavac može zaključiti ugovor o delu sa građevinskim radnicima ili firmama kako bi izgradili ili renovirali objekat.
2. Umetnički projekti: Umetnici, kao slikari, vajari ili muzičari, mogu zaključiti ugovor o delu radi izrade umetničkih dela ili izvođenja umetničkih performansa.
3. Popravke i održavanje: Poslodavac može angažovati majstore ili servise za popravke i održavanje objekata, opreme ili vozila.
4. Konsultantske usluge: Stručnjaci iz različitih oblasti, kao što su pravnici, računovođe ili IT stručnjaci, mogu zaključiti ugovor o delu kako bi pružili savete i usluge drugim firmama ili pojedincima.
5. Edukacija i obuka: Treneri i predavači mogu zaključiti ugovor o delu za obuku zaposlenih ili pojedinaca u određenim veštinama ili oblastima.
6. Novinarstvo i pisanje: Novinari i pisci mogu zaključiti ugovore o delu za pisanje članaka, knjiga ili drugih tekstova za različite medije i izdavače.
7. Kućni poslovi: Osobe koje pružaju usluge kućnog čišćenja, čuvanja dece ili brige o domaćinstvu takođe mogu zaključiti ugovor o delu.

Karakteristike ugovora o delu

1. Saglasnost: Za nastanak ugovora o delu, dovoljna je međusobna saglasnost dve strane o bitnim elementima ugovora. Ovo često podrazumeva dogovor o tome šta će biti urađeno, kada će biti urađeno i po kojoj ceni.
2. Forma: Iako ugovor o delu može biti neformalan, u mnogim slučajevima zakon zahteva da bude u pisanom obliku, posebno ako je reč o određenim vrstama poslova, kao što je građevinski rad.
3. Dvostrane obaveze: Ugovor o delu stvara obaveze za obe strane - naručioca posla i izvođača posla. To znači da obe strane imaju svoje dužnosti koje treba da ispunjavaju u skladu sa sporazumom.
4. Komutativnost: Ugovor o delu je komutativan jer se unapred zna koja strana je dužna šta da pruži i kakve su protivusluge. Na primer, izvođač posla će pružiti određenu uslugu ili proizvod, dok će naručilac posla platiti određenu naknadu za tu uslugu.
5. Cilj: Ugovor o delu je kauzalan, što znači da iz samog ugovora možete videti njegov cilj. To obično uključuje opis posla koji će biti obavljen i očekivane rezultate.
6. Intuitu personae: Ugovor o delu se često zaključuje s obzirom na ličnost ugovornika, što znači da je bitno ko obavlja posao. To je često slučaj u oblasti umetnosti i kulture gde se angažuju pojedinci na osnovu njihovih specifičnih veština i talenta.
7. Svrha ugovora: Ugovor o delu se često koristi za poslove van osnovne ili pretežne delatnosti poslodavca. To znači da se ovakav ugovor koristi kada poslodavac želi da obavi određeni zadatak koji nije deo njegovih redovnih aktivnosti.
8. Kolektivni ugovor: U oblasti umetnosti i kulture, ugovor o delu mora biti u saglasnosti sa posebnim kolektivnim ugovorom ako takav ugovor postoji. Ovo može dodatno regulisati uslove angažovanja umetnika i kreativnih profesionalaca.

Obaveze poslenika

Ugovor o delu nosi sa sobom određene obaveze za izvršioca posla:

• Vreme izvođenje posla: Izvođač posla, ili "poslenik," je obavezan da obavi dogovoreni posao u skladu sa vremenom, mestom i načinom kako je to predviđeno u ugovoru. To znači da mora poštovati rokove i lokaciju za izvođenje posla. Vreme za izvođenje posla može biti određeno unapred, ili se može vezati za neki budući događaj. 

Ako ugovor ne precizira vreme, primenjuje se razumno vreme potrebno za izvršenje posla. Poslenik neće biti odgovoran za kašnjenje ako je ono posledica greške naručioca (kao što je kašnjenje u dostavi materijala) ili ako je naručilac tražio promene u poslu ili nije isplatio unaprednu uplatu.

• Kvalitet posla: Poslenik je dužan da izvrši posao u skladu sa ugovorenim standardima ili, ako takvi standardi nisu definisani, u skladu sa uobičajenim standardima za taj tip posla. Ako kvalitet posla ne odgovara ugovoru ili standardima, naručilac može tražiti da se to ispravi. Ako poslenik ne reaguje na zahtev za ispravkom, naručilac može raskinuti ugovor o delu i tražiti naknadu štete.
• Materijal i upozorenja: Ako naručilac obezbedi materijal za izvođenje posla, poslenik je dužan upozoriti naručioca na nedostatke u materijalu, ako ih primeti ili ako bi ih morao primetiti. Ako poslenik koristi svoj materijal i taj materijal ima nedostatke, poslenik će biti odgovoran za štetu koja nastane zbog tih nedostataka, osim ako je naručilac bio obavešten o tim nedostacima i i dalje je insistirao na nastavku posla.
• Odgovornost i prijem posla: Ako naručilac primi izvršeni deo posla bez pregleda i ne prigovori, pretpostavlja se da je posao uredno izvršen. Poslenik neće odgovarati za nedostatke koji se pojave nakon što je posao primljen, osim ako su ti nedostaci skriveni i nisu mogli biti uočeni pri prijemu. Ako su nedostaci ozbiljni i naručilac ne može koristiti izvršeni posao, može raskinuti ugovor i tražiti naknadu štete.
• Predaja predmeta posla: Poslenik je obavezan predati naručiocu izrađenu ili popravljenu stvar u skladu sa dogovorenim vremenom i načinom. Poslenik će biti oslobođen ove obaveze ako stvar propadne iz razloga za koje nije odgovoran. Ko snosi rizik propadanja stvari zavisi od toga da li je materijal za posao pripadao posleniku ili naručiocu.

Odgovornost izvođača posla je da ispoštuje ugovorne obaveze i obezbedi kvalitetno izvođenje posla u skladu sa ugovorom i standardima. U suprotnom, naručilac ima pravo na zaštitu svojih interesa i zahtevanje naknade štete ako poslenik ne ispuni svoje obaveze kako je dogovoreno.

Obaveze naručioca

Ugovor o delu ima obavezujuće posledice po naručioca usluge. Svako ko naručuje od nekog da obavi određeni posao ima obaveze prema izvršiocu tog posla, kao što su obaveza isplate nagrade, obaveza saradnje pri izvršenju posla i obaveza prijema posla.

1. Obaveza isplate nagrade: Kada neko naruči od nekog drugog da obavi određeni posao, ta osoba mora da plati nagradu ili cenu za taj posao. Ovo se obično dogovara unapred u ugovoru. Ako ugovor ne kaže kada se nagrada plaća, onda se nagrada obično plaća nakon što je posao završen i naručilac je pregledao da li je posao urađen kako treba. Ako je posao podeljen na više delova, nagrada se plaća nakon svakog završenog dela. Ako je nagrada unapred dogovorena kao fiksna suma, izvršilac posla mora da obavi posao za tu sumu, čak i ako je morao uložiti više truda ili novca nego što je prvobitno očekivano.

2. Obaveza saradnje pri izvršenju posla: Osoba koja naručuje posao takođe ima obavezu da sarađuje sa izvršiocem kako bi posao bio obavljen uspešno. Ovo može uključivati pružanje potrebnih materijala ili informacija. Ako naručilac ne ispuni svoje obaveze koje su važne za izvršenje posla, to može imati ozbiljne posledice. Na primer, ako izvršenje posla zavisi od materijala koje naručilac treba da obezbedi, a on ih ne obezbedi ili obezbedi nekvalitetne materijale, to može dovesti do raskida ugovora ili zahteva za naknadom štete.

3. Obaveza prijema posla: Nakon što je posao obavljen, naručilac je obavezan da ga prihvati na način i u vreme kako je dogovoreno u ugovoru. Ako naručilac ne prihvati posao ili ne preduzme korake da ga prihvati, može snositi posledice u vidu kašnjenja ili štete. Prijem posla je važan i za utvrđivanje eventualnih nedostataka u izvršenom poslu. Nakon prijema posla, naručilac treba brzo da proveri da li ima nedostataka i da obavesti izvršioca o njima. Ako su nedostaci ozbiljni i naručilac ne bi pristao na ugovor da je znao za njih, može raskinuti ugovor i tražiti naknadu štete.

Važno je napomenuti da ako naručilac ne obavi svoje obaveze ili ne prihvati posao na odgovarajući način, to može dovesti do problema i komplikacija u vezi sa izvršenjem posla. Izvršilac posla će biti oslobođen odgovornosti samo ako su svi nedostaci bili očigledni prilikom prijema posla ili ako je naručilac namerno prikrio nedostatke. Ako se nedostaci pojave nakon prijema posla, naručilac je obavezan da obavesti izvršioca što je pre moguće.

Ugovor o delu I plaćanje poreza

Kada je u pitanju plaćanje poreza i doprinosa za ugovor o delu, evo kako to funkcioniše u jednostavnim koracima:

1. Porez na dohodak građana: Prihodi koji se ostvare po osnovu ugovora o delu smatraju se prihodima osobe koja obavlja taj posao. Za te prihode se obračunava porez na dohodak građana. Ovo znači da osoba koja prima naknadu za obavljeni posao mora platiti porez na prihod. Stopa poreza na ovu naknadu iznosi 20% i obračunava se na bruto prihod umanjen za 20%.
2. Doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje: Svako lice koje prima naknadu po ugovoru o delu ima obavezu da uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Ovi doprinosi iznose 26% na iznos koji se uzima kao osnovica za uplatu poreza. Osim ako je već uplaćen maksimalni doprinos za to kalendarsku godinu prema zakonu.
3. Doprinos za zdravstveno osiguranje: Lice koje prima naknadu po ugovoru o delu ima pravo na uplatu doprinosa za zdravstveno osiguranje samo ako nije već osigurano po drugom osnovu, kao što je redovno zaposlenje ili penzija. Stopa doprinosa za zdravstveno osiguranje iznosi 10,3% na osnovicu na koju se plaćaju i porez i doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje.
4. Obavezna prijava i obracunavanje: Pre isplate naknade, lice koje isplaćuje naknadu mora da izračuna porez i doprinose, da ih obustavi sa ukupnog iznosa naknade i uplati ih na odgovarajuće račune. Takođe, mora podneti poresku prijavu elektronskim putem pre svake isplate.
5. U slučaju preduzetnika ili pravnog lica: Ako naručilac posla (osoba koja zapošljava izvršioca) već ima zaposlene po ugovoru o radu, porezi i doprinosi se obračunavaju i plaćaju po odbitku. To znači da se obustavljaju i uplaćuju istovremeno sa isplatom naknade izvršiocu.
6. Ako je naručilac fizičko lice: Ako naručilac posla nije preduzetnik ili pravno lice sa zaposlenima, tada je obaveza plaćanja poreza i doprinosa na izvršenom izvođenju posla na izvršiocu posla. Naručilac plaća iznos naknade izvršiocu, ali iznos koji je već umanjen za porez i doprinose.

Osnovi za raskid ugovora o delu

Ugovor o delu može se raskinuti iz različitih razloga, kako voljom naručioca tako i voljom izvršitelja radova. Evo nekoliko situacija u kojima može doći do raskida ugovora o delu:

Raskid ugovora voljom naručioca:

1. Promena okolnosti: Ako se okolnosti ili potrebe naručioca promene na način koji značajno utiče na potrebu za izvršenjem ugovora, naručilac može odlučiti da raskine ugovor. Na primer, ako se projekt ili rad na koji se odnosi ugovor više ne smatra potrebnim ili se drastično promenio, naručilac može tražiti raskid.
2. Nepoštovanje dogovora: Ako izvršilac radova ne ispunjava svoje obaveze u skladu sa ugovorom, naručilac može raskinuti ugovor. Na primer, ako izvršilac radova ne isporučuje dogovoreni rezultat ili ne poštuje rokove, naručilac može odlučiti da raskine ugovor.
3. Nesposobnost izvršioca: Ako izvršilac radova postane nesposoban da izvrši ugovor (npr. zbog bolesti ili drugih nepredviđenih okolnosti), naručilac može tražiti raskid.

Raskid ugovora voljom izvršitelja radova:

1. Nepoštovanje ugovora od strane naručioca: Ako naručilac ne ispunjava svoje obaveze prema ugovoru, kao što je neisplata dogovorene naknade ili promena uslova rada bez saglasnosti izvršioca, izvršilac može odlučiti da raskine ugovor.
2. Nepoštovanje zakona ili etičkih normi: Ako naručilac traži od izvršioca da izvrši nelegalne ili neetičke radnje, izvršilac može raskinuti ugovor kako bi izbegao sudelovanje u takvim aktivnostima.
3. Nepodnošljivi uslovi rada: Ako izvršilac smatra da su uslovi rada postali nepodnošljivi ili da mu je ugrožena sigurnost ili zdravlje na radnom mestu, može odlučiti da raskine ugovor.
4. Nepoštovanje dogovorenih uslova: Ako naručilac ne ispunjava dogovorene uslove, kao što su promena obima posla ili načina plaćanja koji je dogovoren u ugovoru, izvršilac može raskinuti ugovor.

Važno je napomenuti da u svakom slučaju raskida ugovora o delu, strane obično imaju obavezu da se međusobno obeštete. To znači da naručilac može biti dužan da plati izvršiocu ugovorenu naknadu, umanjenu za određene troškove koje je izvršilac pretrpeo ili za iznos koji je izgubio kao posledicu raskida. Slično tome, izvršilac može biti obavezan da vrati naručiocu sredstva koja je primio unapred ili da obešteti naručioca na drugi način u skladu sa zakonom i ugovorom.