Sporazum o priznanju krivičnog dela
Sporazum o priznanju krivice" je pisani dogovor između javnog tužioca, optuženog i njegovog branitelja, gde optuženi dobrovoljno i svesno priznaje jedno ili više krivičnih dela navedenih u krivičnoj prijavi, naredbi za istragu ili optužnici.
Stranke se dogovaraju o vrsti i obimu kazne, drugim krivičnim sankcijama, i povlačenju tužioca od gonjenja za druge zločine koji nisu obuhvaćeni sporazumom. Sporazum uključuje i uslove o troškovima postupka, imovinsko-pravnim zahtevima i odricanju prava na žalbu na sudsku odluku zasnovanu na ovom sporazumu.
Kada se koristi sporazum o priznanju krivice?
Sporazum o priznanju krivice se najčešće koristi kada su dokazi protiv optuženog jaki i kada je verovatnoća osuđujuće presude visoka. U takvim situacijama, priznanje krivice može biti strategija kojom se izbegava dugotrajno suđenje i postiže blaža kazna.
Na primer, u slučaju teške krađe, gde su snimci nadzornih kamera i svedočenja jasno protiv optuženog, priznanjem krivice kroz sporazum, optuženi može postići smanjenje kazne uzimajući u obzir priznanje i saradnju, umesto da rizikuje strožu kaznu kroz dugotrajan sudski proces.
Kako se postiže sporazum o priznanju krivice?
Kada okrivljeni i njegov advokat dođu do zajedničkog dogovora da je sporazum o priznanju krivice u datom slučaju najbolja opcija, proces postizanja sporazuma o priznanju krivice započinje tako što okrivljeni, advokat, ili tužilac predlaže Sudu zaključenje sporazuma. Ova faza uključuje pregovore o elementima sporazuma, kao što su vrsta i mere kazne, troškovi postupka, i slično. Nakon toga sledi zaključenje i potpisivanje sporazuma.
Nakon potpisivanja, sporazum se podnosi sudu. Sud prvo proverava da li su na ročištu prisutna sva pozvana lica i da li sporazum sadrži sve zakonski propisane elemente. Sudija će razgovarati s okrivljenim da se uveri da optuženi svesno i dobrovoljno priznaje krivično delo i da je svestan svih posledica sporazuma.
Takođe, sud proverava da li postoje drugi dokazi koji nisu u suprotnosti s ovim priznanjem. Ako su svi uslovi ispunjeni, sudija donosi presudu kojom prihvata sporazum i proglašava optuženog krivim, izričući kaznu i druge mere o koje su navedene u sporazumu o priznanju krivice.
Međutim, ako sud oceni da sporazum nije u skladu s interesima pravičnosti ili ako određeni uslovi nisu ispunjeni, sporazum može biti odbijen. U takvom slučaju, postupak se vraća u fazu pre zaključenja sporazuma, a isti sudija više ne može učestvovati u daljem toku postupka.
Cilj sporazuma o priznanju krivice je da olakša proces za sve strane - smanjuje se vreme i resursi potrebni za suđenje, a okrivljeni izbegava neizvesnost suđenja i može dobiti manju kaznu u zamenu za priznanje krivice.
Ukoliko ste suočeni sa krivičnom parnicom i niste sigurni koje su vam najbolje opcije možete koristiti usluge našeg online pravnog servisa. Naš tim će detaljno analizirati vaš slučaj i predložiti vam najbolje moguće rešenje, a ako se ispostavi da je to sporazum o priznanju krivice, možemo sačiniti i podneti ovaj pravni akt pred sudom.
Kako iskoristiti pravo oportuniteta?
Ako optuženi sporazumno prizna krivicu za delo koje je počinio, i ako to delo ne spada u kategoriju težih krivičnih dela, a ujedno je ovo prvi put da je optuženi prekršio zakon, onda može iskoristiti načelo oportuniteta. Ovo načelo omogućava da se, pod određenim uslovima, odloži ili potpuno izbegne krivično gonjenje.
U praksi, načelo oportuniteta se može primeniti kada je okrivljeni počinio manje ozbiljno krivično delo, kao što su dela za koja je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina. Kada okrivljeni prihvati da ispuni jednu ili više obaveza - kao što su naknada štete, uplata određenog novčanog iznosa na račun javnih prihoda, obavljanje društveno korisnog rada, ili podvrgavanje tretmanima odvikavanja - tužilac može doneti odluku o odlaganju ili prestanku krivičnog gonjenja.
Takođe, načelo oportuniteta se često primenjuje u slučajevima maloletničke delikvencije.
Okončanje krivičnog postupka sporazumom
Okončanje krivičnog postupka sporazumom predstavlja završnu fazu postupka koja se odvija nakon što su sve strane postigle dogovor o uslovima sporazuma.
Nakon što okrivljeni i tužilac postignu dogovor o sporazumu, sud pristupa razmatranju tog sporazuma. Sud mora da proveri da li je okrivljeni dobrovoljno priznao krivicu i da li je potpuno svestan posledica koje takav sporazum nosi.
Sud će takođe oceniti da li su svi uslovi sporazuma, uključujući predloženu kaznu, adekvatni i u skladu sa zakonom. Ako sud utvrdi da su svi uslovi ispunjeni, sporazum će biti prihvaćen.
Ako sud usvoji sporazum, donosi se presuda kojom se okrivljeni oglašava krivim za krivično delo koje je priznao. Presuda postaje pravosnažna ako se okrivljeni i tužilac odreknu prava na žalbu.
Prihvatanjem sporazuma, okrivljeni se odriče prava na suđenje i prava na žalbu protiv presude. Ovakav ishod obično vodi bržem završetku postupka, smanjenju troškova i rasterećenju sudskog sistema.
Ako okrivljeni ne ispuni uslove sporazuma u ostavljenom roku, sporazum može biti opozvan. Takođe, ako sud smatra da predložena kazna nije adekvatna, sporazum neće biti usvojen.
Sve u svemu, sporazum o priznanju krivice predstavlja efikasan način za okončanje krivičnog postupka, koristan za obe strane i omogućava brži proces i smanjenje sudskog opterećenja.
Mateja je diplomirao na Filozofskom fakultetu sa specijalizacijom iz filozofije prava. To mu je pomoglo da postane iskusni novinar sa produbljenim razumevanjem pravnih tema koje povezuje sa pravnim principima i sa aktuelnim pitanjima dana.