Kako se deli zajednička imovina nakon razvoda

Pravni okvir za podelu bračne imovine

Pre nego što krenemo u detaljnija objašnjenja bitno je da jasno razumemo zakonske koncepte kojima se bavimo prilikom podele bračne imovine. To uključuje:

• Zajednička imovina supružnika: Imovina stečena u toku trajanja bračne zajednice smatra se zajedničkom, bez obzira na to na čije ime je imovina stečena. To uključuje zarade od rada, prihode od zajedničke imovine, kao i imovinu kupljenu u toku braka.
• Lična imovina: Imovina koju je svaki od supružnika imao pre braka, kao i imovina stečena u toku braka poklonom, nasledstvom ili na sličan način, smatra se ličnom imovinom tog supružnika i ne ulazi u proces podele.
• Način podele: Zakon predviđa jednakost u deljenju zajedničke imovine, osim ako supružnici ne postignu drugačiji dogovor ili sud ne odluči drugačije uzimajući u obzir okolnosti kao što su doprinos svakog supružnika sticanju imovine, potrebe dece i slično.

Proces podele imovine

Supružnici mogu postići sporazum o načinu podele imovine, koji mora biti pravedan i u skladu sa zakonom. Sporazum treba da bude pismen i overen kod javnog beležnika.

Ukoliko sporazum nije moguć, podela imovine se vrši sudskim putem. Sud će uzeti u obzir sve relevantne činjenice i okolnosti kako bi donio pravednu odluku o podele imovine.

Pitanje dugova takođe se mora rešiti u procesu podele. Zajednički dugovi obično se dele proporcionalno, ali sud može uzeti u obzir i ko je u većoj meri odgovoran za nastanak dugova.

Uštede stečene u toku braka takođe se smatraju delom zajedničke imovine.

Pokretna imovina (kao što su automobili, nameštaj) i nepokretna imovina (kao što su stanovi, kuće) mogu biti predmet podele.

Da li se imovina stečena tokom braka uvek deli na pola?

Princip podele bračne imovine u Srbiji, prema Porodičnom zakoniku, polazi od pretpostavke da je imovina stečena u toku braka zajednička, bez obzira na to koji od supružnika je doprineo njenom sticanju i u kojoj meri. Međutim, praksa i zakon dozvoljavaju određena odstupanja od ovog pravila u posebnim okolnostima.

Prilagođavanje podele

Kada se vrši podela bračne imovine, sud može uzeti u obzir različite faktore, uključujući:

• Doprinos svakog supružnika: Iako se polazi od pretpostavke da oba supružnika jednako doprinose bračnoj zajednici, sud može uzeti u obzir i neposredni finansijski doprinos, kao i doprinos kroz brigu o porodici, deci, domaćinstvu itd.
• Potrebe dece: Ako postoje maloletna deca ili deca koja imaju posebne potrebe, sud može odlučiti da jednom od supružnika koji dobije starateljstvo nad decom dodeli veći deo imovine kako bi se zaštitili interesi dece.
• Životne potrebe supružnika: Sud takođe može uzeti u obzir i individualne potrebe supružnika, njihove životne okolnosti, zdravstveno stanje, sposobnost da steknu sopstvena sredstva itd.

Važno je razumeti da krajnji cilj nije automatska podela svega na pola, već postizanje pravednosti u raspodeli imovine. U slučajevima kada je jedan supružnik znatno više doprineo povećanju bračne imovine svojim radom, sud može to uzeti u obzir prilikom donošenja odluke o podele imovine. 

Međutim, i dalje se mora razmatrati doprinos drugog supružnika bračnoj zajednici na drugi način, koji može biti i neekonomske prirode.

S obzirom na kompleksnost ovakvih situacija, važno je da supružnici imaju adekvatne pravne savete. Ukoliko imate bilo kakva pitanja I nejasnće odgovor možete da potražite na našem online pravnom servisu.

Šta se događa sa poklonima?

Kada jedan od supružnika tvrdi da je određena imovina stečena kao poklon, to može uticati na proces podele imovine u slučaju razvoda ili sudske deobe. U skladu sa Porodičnim zakonikom Republike Srbije, postoji razlika između zajedničke bračne imovine i lične imovine supružnika. 

Zajednička imovina obuhvata sve što je stečeno tokom trajanja braka, dok lična imovina obuhvata imovinu koju su supružnici imali pre braka, kao i imovinu stečenu tokom braka poklonom, nasledstvom ili na sličan način koji ne proizilazi iz zajedničkih sredstava ili napora supružnika.

Supružnik koji tvrdi da je određena imovina poklon mora to dokazati, obično putem ugovora o poklonu ili svedočenja poklonodavca i drugih relevantnih svedoka. Dokumentacija o transferu imovine i okolnosti pod kojima je imovina stečena mogu takođe biti relevantni.

Ako se dokaže da je imovina stečena kao poklon, potrebno je proceniti njenu vrednost u trenutku kada je poklon data, jer to može imati uticaj na ukupnu raspodelu imovine.

Ako se utvrdi da je imovina stečena kao poklon, ona se obično smatra ličnom imovinom supružnika kojem je poklon dodeljen, i kao takva ne ulazi u masu zajedničke imovine koja podleže podeli.

U slučajevima zajedničkog života događaju se razne interakcije pa nije čudni da se desi da poklonjena imovina tokom vremena postane pomešana sa zajedničkom imovinom (na primer, ulaganjem zajedničkih sredstava u renoviranje poklonjene nekretnine). U takvim slučajevima, sudovi će razmotriti sve okolnosti kako bi odredili pravičnu podelu.

Ako drugi supružnik može dokazati značajan doprinos očuvanju ili povećanju vrednosti poklonjene imovine, to može biti uzeto u obzir prilikom deobe.

Sporazum supružnika

Supružnici uvek imaju mogućnost da sami postignu sporazum oko podele imovine na način koji smatraju pravednim, uzimajući u obzir sve okolnosti svog slučaja. Takav sporazum bi trebalo da bude u pisanom obliku i overen kod javnog beležnika.

Ako postoji saglasnost o visini udela onda se deoba vrši u vanparničnom postupku a u slučaju da dogovora nema, pokreće se parnični postupak.

S obzirom na kompleksnost ovog pitanja i mogućih varijacija u praksi, preporučuje se konsultacija sa stručnjakom za porodično pravo koji može pružiti detaljne savete i vodstvo kroz proces podele imovine, uzimajući u obzir sve relevantne okolnosti i najbolji interes oba supružnika.

Kako funkcioniše parnični postupak?

Sudska deoba u vanparničnom postupku je postupak koji se primenjuje kada su zajedničari, u ovom slučaju supružnici, saglasni oko veličine svojih udela u zajedničkoj imovini, ali nisu u mogućnosti da se dogovore o načinu fizičke podele te imovine. 

Predlog za deobu koji se podnosi sudu mora da sadrži detaljne podatke, uključujući:

• Predmet deobe: Tačan opis imovine koja se deli.
• Udeli zajedničara: Velika svakog udela u zajedničkoj imovini.
• Identitet zajedničara: Podaci o svim osobama koje imaju udela u zajedničkoj imovini.
• Prava trećih lica: Ako postoji imovina nad kojom treća lica imaju neka stvarna prava (npr. pravo službenosti), to takođe treba navesti.

Za nepokretnosti je neophodno priložiti dokaze o pravu svojine i drugim relevantnim pravima, kao što su izvodi iz zemljišnih knjiga.

Nakon podnošenja predloga, sud zakazuje ročište i poziva sve učesnike u postupku. Ako stranke tokom postupka postignu dogovor o načinu deobe, sud će ovaj dogovor uneti u zapisnik i time rešiti pitanje deobe.

Ukoliko dogovor nije moguć, sud će nakon saslušanja stranaka, izvođenja dokaza i veštačenja (ako je potrebno), doneti rešenje o načinu deobe. U odlučivanju kojoj strani će pripasti koja imovina, sud će uzeti u obzir opravdane potrebe i interese svih zajedničara, posebno vodeći računa o specifičnim potrebama nekih od učesnika.

Rešenje koje sud donosi sadrži:

• Opis predmeta i načina deobe: Detaljno opisuje kako i na koji način će se imovina podeliti među zajedničarima.
• Podaci o delovima imovine: Navodi koji fizički delovi imovine pripadaju kojem zajedničaru.
• Prava i obaveze zajedničara: Utvrđuje prava i obaveze koje proizilaze iz same deobe.

Ako je imovina fizički podeljena, rešenje će takođe obuhvatati regulisanje službenosti i drugih stvarnih prava na podeljenim delovima imovine.

Ovaj postupak omogućava zajedničarima da pravedno i pravilno podelu zajedničku imovinu, uzimajući u obzir ne samo njihove udele, već i individualne potrebe i interese, kako bi se postiglo rešenje koje je najbolje za sve učesnike.

Tužba za deobu imovine

Kada supružnici ne mogu da postignu dogovor oko veličine udela svakog od njih u zajedničkoj imovini, neophodno je pokrenuti parnični postupak podnošenjem tužbe za deobu zajedničke imovine. Ovaj proces se odvija prema pravilima propisanim Zakonom o parničnom postupku Republike Srbije.

Tužba za deobu zajedničke imovine mora da bude precizna i detaljna. Ona treba da sadrži:

• Identifikaciju supružnika: Bilo da su u pitanju sadašnji ili bivši supružnici, zavisno od trenutka podnošenja tužbe.
• Opis imovine: Detaljan opis imovine koja je predmet deobe. U slučaju nepokretnosti, potrebno je navesti podatke iz katastra nepokretnosti.
• Ostali pravni elementi: U tužbi treba navesti nadležni sud, predmet spora, vrednost spora, punomoćnike (ako ih stranke imaju) i njihove adrese. Tužba mora biti potpisana da bi bila formalno ispravna.
• Predlog za deobu: Tužba treba da sadrži konkretan predlog kako bi imovina trebalo da bude podeljena među supružnicima.

Dodatno, preporučuje se uključivanje predloga za veštačenje, kako bi se ekonomsko-finansijskim putem odredila vrednost udela svakog supružnika. Ovo veštačenje može pomoći u preciznom utvrđivanju doprinosa svakog supružnika u sticanju zajedničke imovine.

Sud će u procesu odrediti udele supružnika u zajedničkoj imovini. U principu, pretpostavlja se jednakost udela, ali se ta pretpostavka može oboriti dokazima o većem doprinosu jednog supružnika. Pri tome, sud uzima u obzir:

• Visinu prihoda svakog supružnika.
• Međusobnu pomoć i saradnju supružnika.
• Staranje o deci i domaćinstvu.
• Svaki drugi oblik angažovanja koji je doprineo sticanju, uvećanju ili održavanju imovine.

Neki predmeti iz zajedničke imovine mogu imati poseban režim i biti isključiva svojina jednog supružnika. To se odnosi na predmete koji su:

• Korišćeni za vršenje zanata jednog supružnika.
• Predmeti domaćinstva na kojima je jedan supružnik imao mirnu državinu tri godine.
• Stvari namenjene deci, koje pripadaju supružniku koji vrši roditeljsko pravo.

Ako je došlo do uvećanja vrednosti zajedničke imovine nakon prestanka zajedničkog života, supružnik koji je doprineo tom uvećanju ima pravo na odgovarajući deo, koji može biti isplaćen u novcu ili ostvaren kroz stvarnopravni zahtev, zavisno od njegovog doprinosa.