Lišenje poslovne sposobnosti
U Srbiji, problematika lišenja poslovne sposobnosti predstavlja značajan pravni i socijalni izazov. Tokom 2023. godine, procenjuje se da je oko 3,000 ljudi lišeno ove sposobnosti, što otvara brojna pitanja o pravima, autonomiji i zaštiti najranjivijih grupa u društvu. Proces lišenja poslovne sposobnosti je složen i može imati dubok uticaj na živote pojedinaca, često ograničavajući ili potpuno uskraćujući njihovo pravo na samostalno donošenje odluka.
Ova brojka naglašava važnost pravičnog, transparentnog i humanog pristupa u procesu donošenja odluka o lišenju poslovne sposobnosti. Zakonski okvir, kriterijumi, kao i postupak koji se primenjuje u ovim situacijama, moraju biti usmereni ka zaštiti prava i interesa onih koji su pod najvećim rizikom od marginalizacije i diskriminacije.
Analizirajući ovu situaciju, neophodno je razmotriti kako zakon i praksa u Srbiji pristupaju ovom pitanju, kao i kako se osigurava poštovanje osnovnih ljudskih prava i dostojanstva lica koja su lišena poslovne sposobnosti. Takođe je važno razumeti ulogu i odgovornost društva u pružanju podrške i zaštite ovim licima, uzimajući u obzir njihove posebne potrebe i okolnosti.
Značaj i razlozi za lišenje poslovne sposobnosti
Lišenje poslovne sposobnosti u srpskom pravnom sistemu predstavlja značajan pravni mehanizam zaštite lica koja nisu sposobna da samostalno brinu o svojim pravima i interesima. Ovaj postupak se vodi u vanparničnom postupku i može rezultirati potpunim ili delimičnim lišavanjem poslovne sposobnosti lica. Ključni razlozi za ovu meru obuhvataju slučajeve gde lice nije sposobno za normalno rasuđivanje i samostalno odlučivanje zbog mentalnih bolesti, zloupotrebe alkohola, droga ili drugih sličnih okolnosti.
Nakon lišavanja poslovne sposobnosti, osoba više ne može da glasa, da radi, da odlučuje gde će živeti, o braku, ili da li će nastaviti trudnoću ili je prekinuti. Najčešći razlog za lišavanje poslovne sposobnosti je mentalni invaliditet ili psihosocijalna teškoća.
Postupak lišenja poslovne sposobnosti
Sud može pokrenuti postupak lišenja poslovne sposobnosti po službenoj dužnosti ili na predlog raznih strana uključujući organ starateljstva, supružnika, vanbračnog partnera, dete, roditelje, kao i druge bliske rođake, ukoliko žive u porodičnoj zajednici sa licem koje se lišava sposobnosti. Takođe, lice koje bi trebalo biti lišeno poslovne sposobnosti može samo podneti predlog, ako je sposobno da razume značaj i pravne posledice svog predloga. Sud će odlučivati na osnovu medicinskog veštačenja koje vrše kvalifikovani lekari specijalisti.
Sud donosi rešenje o potpunom ili delimičnom lišenju poslovne sposobnosti, zavisno od utvrđenih razloga i okolnosti. U slučaju delimičnog lišenja, sud precizira vrstu poslova koje lice može preduzeti samostalno. Takođe, sud određuje rok, koji ne može biti duži od tri godine, u kome će proveriti da li postoje razlozi za dalje trajanje izrečene mere lišenja poslovne sposobnosti. Protiv rešenja o lišenju poslovne sposobnosti lice može izjaviti žalbu.
U postupku se mora saslušati staraoc ili privremeni zastupnik, predlagač, kao i druga lica koja mogu dati potrebne informacije. Lice koje je predmet postupka mora biti pregledano od najmanje dva lekara odgovarajuće specijalnosti koji će dati mišljenje o stanju mentalnog zdravlja i sposobnosti tog lica za rasuđivanje. Lice može privremeno biti smešteno u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu ako je to potrebno za postupak. Protiv rešenja o smeštaju u zdravstvenu ustanovu lice i njegov staralac mogu izjaviti žalbu.
Budući da je proces lišenja poslovne sposobnosti kompleksan i ima značajne posledice, preporučujemo vam da iskoristite usluge našeg online servisa kako bi lako i povoljno pokrenuli ovaj postupak.
Delimično lišenje poslovne sposobnosti
Delimično lišavanje poslovne sposobnosti predstavlja pravni postupak u kome sud može odlučiti da osoba bude lišena sposobnosti za samostalno obavljanje određenih poslova ili donošenje nekih pravnih odluka, ali ne svih. U takvom slučaju, osoba nije u potpunosti lišena poslovne sposobnosti, već samo u specifičnim oblastima koje su jasno navedene u sudskom rešenju. Ove odluke se zasnivaju na medicinskim mišljenjima stručnjaka koji procenjuju mentalno zdravlje i sposobnost osobe za rasuđivanje.
Cilj ovakvog delimičnog lišavanja je zaštita interesa osobe od donošenja potencijalno štetnih odluka u oblastima u kojima nema sposobnost za adekvatno rasuđivanje, dok se istovremeno čuva njen stepen nezavisnosti u aspektima života u kojima može samostalno delovati. Sud može odrediti periodične provere kako bi se utvrdilo da li i dalje postoje razlozi za ovakvo lišavanje poslovne sposobnosti i eventualno prilagoditi ograničenja. Delimično lišavanje poslovne sposobnosti omogućava balans između zaštite osobe i očuvanja njenog dostojanstva i sposobnosti za učešće u životnim odlukama.
Starateljstvo nad licem lišenim poslovne sposobnosti
Ukoliko lice bude lišeno poslovne sposobnosti, potrebno je odrediti staratelja. Staratelji mogu biti članovi porodice kao što su supružnik, rođaci ili hranitelji. U ovakvim situacijama često može biti sklopljen ugovor o doživotnom izdržavanju. U nekim slučajevima, organ starateljstva može neposredno vršiti dužnost staratelja, ako se oceni da je to u najboljem interesu osobe lišene poslovne sposobnosti.
Budući da je proces lišenja poslovne sposobnosti kompleksan i ima značajne posledice, preporučuje se konsultovanje sa advokatom radi pravilnog vođenja postupka i sačinjavanja predloga.
Naknada za tuđu negu i pomoć
Kada osobe u Srbiji budu lišene poslovne sposobnosti, često je to zbog zdravstvenih stanja koja takođe zahtevaju stalnu pomoć i negu drugih osoba. To znači da ova lica često ostvaruju pravo na naknadu za pomoć i negu drugog lica, koja je predviđena za osobe kojima je zbog prirode i težine bolesti ili povrede neophodna stalna tuđa pomoć.
Naknada za pomoć i negu drugog lica u Srbiji iznosi 26.055,06 dinara. Ovo pravo ostvaruju osiguranici i korisnici penzija koji su u takvom zdravstvenom stanju da im je potrebna pomoć i nega za obavljanje osnovnih životnih aktivnosti. Konkretno, pravo na ovu naknadu imaju npr. nepokretni, slepi, ili osobe koje bez tuđe pomoći ne mogu da se hrane, oblače, i kreću po kući.
Za ostvarivanje ovog prava, potrebno je podneti zahtev nadležnom organu, obično lokalnoj filijali Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje ili socijalnoj službi, uz odgovarajuću medicinsku dokumentaciju. Proces uključuje procenu medicinskog stanja od strane nadležnih veštaka ili organa, kako bi se utvrdilo da li osoba zaista zadovoljava kriterijume za dobijanje ove vrste pomoći.
Mateja je diplomirao na Filozofskom fakultetu sa specijalizacijom iz filozofije prava. To mu je pomoglo da postane iskusni novinar sa produbljenim razumevanjem pravnih tema koje povezuje sa pravnim principima i sa aktuelnim pitanjima dana.