Ugovor o doživotnom izdržavanju: sve informacije na jednom mestu

U praksi, advokati često zaključuju Ugovore o doživotnom izdržavanju kako bi obezbedili starijim osobama ili onima sa zdravstvenim izazovima sigurnost tokom bolesti i starosti. Ovi ugovori pružaju finansijsku podršku i negu osobama koje brinu o svojoj egzistenciji i zabrinute su zbog mogućnosti da u budućnosti neće moći adekvatno da se staraju o sebi.

Šta je ugovor o doživotnom izdržavanju?

Ugovor o doživotnom izdržavanju, regulisan odredbama Zakona o nasleđivanju, obavezuje primaoca izdržavanja da nakon njegove smrti prenese određenu imovinu ili druga prava na davaoca izdržavanja kao naknadu za pruženu podršku. Uz to, davalac izdržavanja se obavezuje da pruži finansijsku podršku, brigu i negu do kraja života primaoca, kao i da organizuje sahranu nakon njegove smrti. Ovaj ugovor omogućava da obe strane jasno definišu svoje obaveze i prava u vezi sa doživotnim izdržavanjem.

Važno je napomenuti da primalac izdržavanja ugovorom može obuhvatiti isključivo stvari koje poseduje u trenutku sklapanja ugovora.

Obaveza izdržavanja u ovim ugovorima posebno podrazumeva pružanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, odgovarajuće nege tokom bolesti i starenja, pokrivanje troškova lečenja i zadovoljenje svakodnevnih uobičajenih potreba. Ovi aspekti su ključni deo sporazuma kako bi se osigurala celokupna briga i dobrobit starijih osoba u periodu doživotnog izdržavanja.

Prema odredbama Zakona, ugovor o doživotnom izdržavanju je strogo formalan pravni posao, koji je punovažan samo ako je zaključen u pismenom obliku i overen od strane sudije. 

Sudija je pre overe dužan  da strankama pročita ugovor, a posebno da upozori primaoca izdržavanja da imovina koja je predmet ugovora neće biti uključena u njegovu zaostavštinu i da ne može biti preneta u korist  naslednika koji imaju pravo na nužni deo nasledstva. Ukoliko se ovaj formalni postupak ne ispuni, ugovor o doživotnom izdržavanju će biti proglašen ništavnim.

Element neizvesnosti

Ugovor o doživotnom izdržavanju je po svojoj prirodi aleatoran. To znači da se zbog nepredvidivosti životnog veka primaoca usluge ne zna tačan odnos između pruženih usluga i naknade. Element neizvesnosti koji postoji prilikom sklapanja ugovora o doživotnom izdržavanju ostavlja mogućnost da davaoc doživotnog izdržavanja dobije nagradu čija vrednost daleko prevazilazi troškove pruženih usluga.

Takođe, moguća je i obrnuta situacija. Ako primaoc usluge, na primer, poživi dugo ili zbog zdravstvenog stanja kroz duži period zahteva intenzivnu negu i pažnju, može se desiti da troškovi davanja izdržavanja budu veći od dogovorene nagrade.

Kada nema elementa neizvesnosti u ugovoru o doživotnom izdržavanju, može se desiti da takav ugovor bude zaključen s osobom koja je teško bolesna ili blizu smrti. U ovom slučaju, postaje očigledno da nema ravnoteže između obaveza koje davalac izdržavanja treba da ispuni i vrednosti imovine koju će dobiti nakon smrti primaoca izdržavanja. Ovakav tip ugovora o doživotnom izdržavanju može lako biti osporen i poništen zbog očiglednog nedostatka poštovanja pravičnosti i pravnih standarda.

Obaveze i prava ugovornih strana

Davaoc izdržavanja nije obavezan samo na materijalne usluge, već i na moralne obaveze koje proizlaze iz ovog ugovora. To znači da davaoc izdržavanja preuzima odgovornost za brigu o ličnosti primaoca izdržavanja, pružajući niz ličnih usluga koje se odnose na socijalne i kulturne potrebe, kao i način života primaoca izdržavanja pre zaključenja ugovora. Ove usluge mogu uključivati omogućavanje poseta rodbine i prijatelja, odlazak u kulturne ustanove, obezbeđivanje literature za čitanje i slično.

Iako se materijalne obaveze mogu ispunjavati putem trećih lica, obaveze koje se odnose na negu i brigu o primaocu izdržavanja zahtevaju lični kontakt između davaoca i primaoca izdržavanja. To znači da ove obaveze moraju biti ispunjavane direktno između dve ugovorne strane, tj. davaoca i primaoca izdržavanja, kako bi se obezbedila odgovarajuća i lična pažnja tokom celog trajanja ugovora o doživotnom izdržavanju.

Osoba koja prima doživotno izdržavanje mora poštovati stroge uslove, koji uključuju zabranu raspolaganja imovinom obuhvaćenom ugovorom kao što je prodaja, poklanjanje ili opterećivanje prilikom pozajmica. Takođe, nije dozvoljeno uništavanje te imovine. Ako se ova zabrana prekrši, davalac izdržavanja ima pravo da podnese tužbu za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju. U slučaju raskida, davalac ima pravo da zahteva kompenzaciju za usluge pružene do trenutka raskida ugovora.

Ugovor o doživotnom izdržavanju trećeg lica

Moguće je sklopiti Ugovor o doživotnom izdržavanju u ime trećeg lica, pri čemu to treće lice, koje je korisnik izdržavanja, neće biti formalno ugovorna strana. Umesto toga, ugovorne strane će biti dve druge osobe.

Na primer, neka osoba A i osoba B sklope Ugovor o doživotnom izdržavanju u korist osobe C. U ovom slučaju, osoba C će biti primalac izdržavanja, ali neće biti navedena kao ugovorna strana u samom ugovoru. Osoba A i osoba B će biti ugovorne strane koje regulišu uslove i obaveze u vezi sa izdržavanjem osobe C.

Nakon što primalac izdržavanja, osoba C, premine, osoba A i osoba B će razmenjivati ugovoreno materijalno dobro ili imovinu kao naknadu za pruženo izdržavanje tokom života osobe C. Ovo omogućava da se izvrši pravična raspodela imovine u skladu s uslovima ugovora o doživotnom izdržavanju.

Ugovor o doživotnom izdržavanju sa rodbinom

Dozvoljeno je da se ugovor o doživotnom izdržavanju zaključuje sa srodnicima poput supružnika, dece, unuka itd. Ovaj ugovor može biti sačinjen u formi javnobeležničkog zapisa ili u formi javnobeležnički solemnizovane isprave.

Kada je primalac izdržavanja poslovno nesposobna osoba (bilo potpuno, bilo delimično) i kada je predmet obaveze davanje prava svojine na nepokretnostima, obavezno je koristiti formu javnobeležničkog zapisa.

Solemnizovana isprava znači da je ugovor o doživotnom izdržavanju prethodno napisan, a zatim je predstavljen javnom beležniku. Javni beležnik proverava da su u ugovoru unete tačne volje obe ugovorne strane, da su ispunjeni svi uslovi za zaključenje tog ugovora i posebno se osigurava da je imovina koja je predmet ugovora izuzeta od zaostavštine primaoca izdržavanja i da je prilikom ostavinske rasprave ne mogu naslediti čak ni nužni naslednici. Javni beležnik, dakle, potvrđuje ovaj ugovor i upozorava ugovorne strane o navedenim posebnim uslovima.

Razlika između javnobeležničkog zapisa i solemnizovane isprave odnosi se na postupak sačinjavanja ugovora o doživotnom izdržavanju.

Javni beležnik, kod javnobeležničkog zapisa, pravi ugovor o doživotnom izdržavanju na osnovu uputstava stranaka.

Kod solemnizacije ugovora, stranka donosi već gotov ugovor, a javni beležnik ga potvrđuje.

Bitno je napomenuti da ako ugovor obuhvata nekretninu, nadležan javni beležnik je onaj koji pokriva područje te nekretnine. Ako ugovor obuhvata više nekretnina iz različitih područja, svaki odgovarajući javni beležnik će biti nadležan.

Ugovor o doživotnom izdržavanju ima strogu formu kako bi se sprečile zloupotrebe. Taj ugovor nije prenosiv, dakle, primalac izdržavanja ne može ustupiti prava iz tog ugovora nekom drugom licu. Ipak, ugovorom se može odrediti da neko treće lice može preuzeti obaveze davaoca izdržavanja.

Prenosivost ugovora o doživotnom izdržavanju

Ugovor o doživotnom izdržavanju je takav da primalac izdržavanja ne može preneti svoje pravo na neko drugo lice. Međutim, davalac izdržavanja može ovlastiti druge osobe da preuzmu deo ili sve obaveze prema primaocu izdržavanja.

Ako davalac izdržavanja premine, obaveza prelazi na njegovog bračnog partnera ili potomke ako pristanu na nastavak izvršavanja ugovora. Ukoliko oni ne pristanu, ugovor se raskida, ali ne mogu zahtevati naknadu za izdržavanje. Ako oni nisu sposobni da izvršavaju obavezu, mogu tražiti naknadu od primaoca izdržavanja, a sud određuje visinu naknade na osnovu imovnog stanja primaoca.

Kada primalac izdržavanja premine, davalac može uknjižiti na svoje ime nepokretnost koja je bila predmet ugovora, uz dokaz o smrti primaoca i primerak ugovora.

Davalac izdržavanja ne nasleđuje dugove primaoca izdržavanja, već oni ostaju obaveza naslednika. Ugovor o izdržavanju nije deo zaostavštine (nasleđa).

Poništenje ugovora o doživotnom izdržavanju

Ugovor o doživotnom izdržavanju može biti poništen iz različitih razloga, a to se najčešće događa kada nisu ispunjeni određeni bitni uslovi koji su zakonom propisani kao neophodni za važenje takvog ugovora.

U praksi, ovakav ugovor se najčešće poništava nakon ostavinskog postupka od strane naslednika osobe koja je primalac izdržavanja. Naslednici imaju pravni interes da ospore ovakav ugovor ako smatraju da nije ispunjen zakonom propisani standard ili ako postoje drugi relevantni razlozi. Pored toga, poverioci takođe mogu tražiti poništenje ugovora ukoliko smatraju da njihova potraživanja nisu adekvatno zaštićena ili ispunjena zbog ovog ugovora.

Takođe, same stranke koje su ugovorile doživotno izdržavanje mogu zahtevati poništenje ili raskidanje ugovora ako se nađu u određenim promenjenim okolnostima koje su značajno uticale na sporazum o izdržavanju.

Naslednici preminulog primaoca izdržavanja mogu tražiti raskid ugovora ako davalac izdržavanja ne ispuni svoje obaveze i ne snosi troškove nege, kako je dogovoreno u ugovoru.

Važno je naglasiti da se poništenje ili raskidanje ugovora obično sprovodi kroz pravni postupak kako bi se osigurala adekvatna zaštita prava svih uključenih strana.

Ugovor o doživotnom izdržavanju može biti raskinut ako odnosi između dve strane postanu nepodnošljivi ili poremećeni, što znači da obe strane imaju pravo zahtevati poništenje ugovora u takvim slučajevima.

U situaciji kada dođe do punovažnog raskida Ugovora o doživotnom izdržavanju, primalac izdržavanja je obavezan da nadoknadi davanja i usluge koje je do tog trenutka primio. Ako je raskid ugovora izazvan isključivo postupcima jedne od ugovornih strana, druga strana ima pravo na pravičnu naknadu za svoje dosadašnje pružene obaveze.

Ništavost ugovora o izdržavanju

1. Ako je Ugovor fiktivan, što znači da nije zasnovan na stvarnim namerama i obavezama ugovornih strana.
2. Ako predmet Ugovora nije jasno određen ili ne postoji (ili ako je takav predmet zakonski nedozvoljen).
3. Ako je jedna od ugovornih strana prisiljena ili ucenjena da pristane na sklapanje Ugovora.
4. Ako nema odgovarajuće rešenje organa starateljstva, što je zakonski zahtev u nekim slučajevima. Ovde je posebno važno u slučajevima kada lice koje prima usluge izdržavanja nema poslovnu sbosobnost.
5. Ako postoji pouzdana informacija da će primalac izdržavanja uskoro preminuti (izvesna smrt).
6. Ako je davalac izdržavanja fizičko ili pravno lice koje pruža profesionalne usluge nege i brige za primaoca izdržavanja (npr. medicinska ili gerontološka sestra, doktor, agencija i slično) i ako prethodno nije dobio odobrenje nadležnog organa starateljstva

Takođe, Ugovor o doživotnom izdržavanju će biti proglašen ništavnim ako nema jednakih ili razumnih razmena dobara između davaoca i primaoca izdržavanja. Ako jedna strana daje značajno više nego što je razumno u takvom ugovoru, bolje bi bilo sklopiti Ugovor o poklonu, gde su takve razmene jasnije.

Pravo da poništi Ugovor o doživotnom izdržavanju imaju isključivo naslednici primaoca izdržavanja. Postoji vremenski rok za poništenje Ugovora, a to je godinu dana od saznanja za postojanje Ugovora ili najkasnije tri godine nakon smrti primaoca izdržavanja.

Ove odredbe služe kao zaštita interesa svih ugovornih strana i osiguravaju pravičnost u takvim aranžmanima.