Radni odnos na određeno vreme: Čemu služi i koliko može da traje

Šta ako ugovor na određeno vreme traje duže od 24 meseca?

Prema Zakonu o radu Republike Srbije, postoje specifične situacije u kojima ugovor o radu na određeno vreme može trajati duže od 24 meseca. Ovi slučajevi obično uključuju:

• Izvršavanje poslova koji su finansirani iz vanrednih izvora: Kada su poslovi koje zaposleni obavlja finansirani iz izvora koji nisu redovni budžet poslodavca, kao što su projekti finansirani iz domaćih ili međunarodnih fondova, ugovor može trajati za period dok traju ta sredstva, čak i ako je to duže od 24 meseca.
• Posebni projekti: Kada zaposleni radi na projektima koji su po svojoj prirodi vremenski ograničeni ali traju duže od 24 meseca.
• Opravdani razlozi koji proističu iz potreba poslovanja: U slučajevima gde poslodavac može opravdano dokazati da postoji realna potreba za zasnivanjem radnog odnosa na određeno vreme koje prelazi period od 24 meseca, uz obavezno obrazloženje takvih okolnosti.

Ako poslodavac iznova i iznova produžava ugovor na određeno vreme i ukupan period takvih uzastopnih ugovora premašuje 24 meseca bez jasnih i zakonitih razloga za takvo produžavanje, postoje pravne posledice. 

Ukoliko nije reč o nekim od gore navedenih izuzetaka, ugovor o radu se smatra zaključenim na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi duže od pet radnih dana nakon isteka perioda za koji je ugovor prvobitno zaključen, a poslodavac ga ne obavesti o prestanku potrebe za njegovim radom.

To znači da se, iako formalno postoji ugovor na određeno, u onom slučaju kada taj ugovor prekorači rok od 24 meseca pravo ga tumači kao ugovor na neodređeno vreme, štiteći tako prava zaposlenog.

U svakom slučaju, ako postoji sumnja ili nejasnoća u pogledu zakonitosti ugovora o radu, zaposleni bi trebalo da potraži pravni savet kako bi zaštitio svoja prava.

Razlika između ugovora na određeno i ugovora na neodređeno: Kako se razlikuju beneficije?

Ugovor o radu na određeno vreme i ugovor o radu na neodređeno vreme imaju nekoliko ključnih razlika kada je reč o beneficijama za zaposlene. Obe vrste ugovora regulisane su Zakonom o radu Republike Srbije, ali postoje određene specifičnosti koje ih razlikuju:

• Sigurnost zaposlenja: Najznačajnija razlika je u stabilnosti i sigurnosti posla. Ugovori na neodređeno vreme pružaju veću sigurnost zaposlenima jer su trajni sve dok jedna od strana ne odluči da raskine ugovor uz poštovanje zakonskih procedura. S druge strane, ugovori na određeno vreme su vremenski ograničeni, što može stvoriti neizvesnost za zaposlene kada se približi datum isteka ugovora.
• Obnavljanje ugovora: Ugovori na određeno vreme mogu se obnavljati, ali ukoliko se kontinuirano obnavljaju bez opravdanih razloga i premašuju ukupno trajanje od 24 meseca, oni mogu biti pravno tumačeni kao ugovori na neodređeno vreme.
• Prava i beneficije: Zaposleni na neodređeno vreme obično imaju pristup širem spektru beneficija u kompaniji, uključujući bolje uslove za kreditiranje, mogućnosti za profesionalni razvoj i napredovanje, veću zaštitu u slučaju otpuštanja, i slično. Zaposleni na određeno vreme takođe imaju pravo na sve zakonom zagarantovane beneficije (kao što su godišnji odmor, bolovanje, zaštita na radu), ali mogu biti ograničeni u pristupu nekim dugoročnijim beneficijama poput napredovanja ili učešća u određenim korporativnim programima.
• Zaštita u slučaju otkaza: Zaposleni na neodređeno vreme uživaju veću zaštitu prilikom otkaza, jer poslodavac mora da pruži valjan razlog i pridržava se striktnih proceduralnih pravila kao i da u slučaju otkaza isplati otpremninu. Za zaposlene na određeno vreme, ugovor jednostavno ističe na kraju određenog perioda, osim ako nije prethodno dogovoreno drugačije.
• Penzijski i socijalni doprinosi: Iako su u pogledu zakonskih obaveza poslodavaca prema doprinosima za penzijsko i zdravstveno osiguranje, zaposleni na neodređeno i određeno vreme su izjednačeni, percepcija dugoročne finansijske stabilnosti može biti veća kod ugovora na neodređeno vreme.

Zašto poslodavci često zloupotrebljavaju ugovor na određeno vreme?

Poslodavci često zloupotrebljavaju ugovore na određeno vreme i nastoje da ih produžavaju što je duže moguće, iako postoje jasna zakonska ograničenja. To čine iz sledećih razloga:

• Fleksibilnost u zapošljavanju: Ugovori na određeno vreme daju poslodavcima veću fleksibilnost u upravljanju brojem zaposlenih. To im omogućava da lako prilagode broj radnika u skladu sa trenutnim potrebama firme, što je posebno korisno u sektorima gde postoje sezonski poslovi ili velike fluktuacije u potražnji.
• Smanjenje troškova: Zaposleni na određeno vreme često imaju manje beneficija i slabiju zaštitu u slučaju otpuštanja u poređenju sa zaposlenima na neodređeno vreme. Ovo može znatno smanjiti troškove poslodavaca, uključujući troškove za otpremnine i druge oblike kompenzacija prilikom završetka radnog odnosa.
• Probni period: Poslodavci mogu koristiti ugovore na određeno vreme kao produženi probni period za ocenjivanje sposobnosti, radne etike i ukupnog uklapanja zaposlenog u organizaciju pre nego što mu ponude ugovor na neodređeno vreme.
• Izbegavanje zakonskih obaveza: Neki poslodavci koriste ugovore na određeno vreme kako bi izbegli određene zakonske obaveze koje dolaze sa ugovorima na neodređeno vreme, kao što su složeniji postupci za otkazivanje ugovora i veće zaštite zaposlenih koje zahteva zakon.
• Administrativna jednostavnost: Ponekad je administrativno jednostavnije produžavati ugovore na određeno vreme, posebno u velikim firmama ili u situacijama gde postoji velika fluktuacija u broju potrebnih radnika.

Međutim, važno je napomenuti da zloupotreba ugovora na određeno vreme može dovesti do pravnih posledica za poslodavca, uključujući tretiranje takvih ugovora kao ugovora na neodređeno vreme ukoliko se zloupotreba utvrdi kroz inspekcijske nadzore ili sudske sporove.