Pravni Saveti i Informacije
Sve što treba da znate o porodiljskom bolovanju u 2023. godini
Mitar Radeka
Mitar Radeka
28/9/2023
-
6
minuta

Sve što treba da znate o porodiljskom bolovanju u 2023. godini

Podeli sa prijateljima!
https://www.advokatinadlanu.rs/pravni-saveti-i-informacije/porodiljsko-bolovanje-zakon-i-isplata
Sadržaj:

Šta je porodiljsko bolovanje?

Porodiljsko bolovanje je oblik socijalne zaštite koji omogućava majkama novčanu naknadu za vreme odsustva sa posla nakon porođaja kako bi se brinule o novorođenčetu i oporavile od porođaja.

Iako većina ljudi veruje da žene u Srbiji imaju pravo na 12 meseci porodiljskog odsustva, to nije potpuno tačno. Porodiljsko odsustvo traje samo tri meseca: mesec dana pre očekivanog datuma porođaja i dva meseca nakon porođaja. Ovo odsustvo je usko povezano sa samim procesom porođaja i oporavkom od njega.

Nakon ovog tro-mesečnog perioda, dolazi do "odsustva radi nege deteta", koje automatski sledi nakon porodiljskog odsustva, bez potrebe za dodatnom dokumentacijom. Ovo odsustvo je namenjeno brizi o detetu i može ga koristiti i otac. Za prvo i drugo dete, odsustvo traje godinu dana, dok za treće i svako naredno dete, zaposleni ima pravo na porodiljsko odsustvo u trajanju od dve godine.

Porodiljsko bolovanje u 2023. godini

U poslednjem periodu, primetili smo niz inicijativa i zakonskih promena usmerenih ka podsticanju demografskog razvoja Srbije i stvaranju podsticajnog okruženja za porodično planiranje, te motivaciju za proširenje porodice.

Po predlogu Ministarstva za brigu o porodici, koji je usvojila Vlada Republike Srbije, od 1. jula važi da roditeljski dodatak za prvo dete iznosi 366.122 dinara, za drugo dete 324.772 dinara (isplaćuje se u 24 rate), za treće dete 1.948.632 dinara (isplaćuje se u 120 rata), a za četvrto dete 2.922.948 dinara (isplaćuje   se takođe u 120 rata). Ovo je nastavak trenda povećanja kojima svedočimo u proteklih nekoliko godina.

Takođe, bilo je najava da će se produžiti porodiljsko bolovanje za prvo i drugo dete u Srbiji a implementacija ovih izmena zakona ipak nije se dogodila. 

Iako su postojali planovi za povećanje trajanja odsustva sa 12 na 15 meseci za prvo dete i sa 15 na 18 meseci za drugo, do sada nisu usledile konkretne promene. Organizacije koje se bave pravima radnika i poslodavci su u neizvesnosti oko razloga za ovo kašnjenje. Iako bi produžetak odsustva olakšao život mnogim porodicama, trenutno nema konkretnih informacija o vremenskom okviru za sprovođenje ovih izmena u zakonu. Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, kao ni Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, nisu pružili odgovore na pitanja o statusu ovih najavljenih izmena.

Obračun i isplata

Isplata porodiljskog bolovanja u Srbiji obavlja se direktno na tekući račun porodilje svakog 21. u mesecu. Nakon prvobitnog kratkotrajnog kašnjenja dok se zahtev ne obradi, isplate postaju redovne i tačne.

Tokom prvih tri meseca porodiljskog bolovanja, svim majkama se isplaćuje minimalna zarada, odnosno minimalac koji važi u trenutku odlaska na porodiljsko bolovanje.

Nakon trećeg meseca, kada počinje odsustvo radi nege deteta, iznos za isplatu se obračunava na sledeći način: sumiraju se mesečne zarade koje su ostvarene u poslednjih 18 meseci pre odlaska na porodiljsko bolovanje, a zatim se dobijeni iznos deli sa 18. Važno je napomenuti da osnovica za naknadu zarade ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Srbiji prema poslednjim dostupnim podacima.

Umesto da se koristi period od 12 meseci pre početka porodiljskog odsustva, sada se za određivanje osnovice naknade zarade uzima period od 18 meseci pre prestanka rada zbog trudnoće. Ovo znači da prihodi tokom trudničkog bolovanja neće biti uključeni u osnovicu, već samo prihodi ostvareni u 18 meseci pre nego što je trudnica prestala da radi.

Naknada za majke koje nemaju ugovor o zaposlenju

Novim zakonom postignut je značajan napredak u širenju kruga osoba koje ostvaruju pravo na naknadu tokom porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta. Više nije samo pravo zaposlenih koje su potpisale ugovor i preduzetnica, već praktično sve majke koje su imale prihode pre rođenja deteta.

Napredak je posebno uočljiv u slučajevima majki koje su, uprkos bitnim karakteristikama koje ukazuju na radni odnos, godinama obavljale poslove za poslodavce na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima ili ugovora o delu. Sada se i takvi prihodi uzimaju u obzir, omogućavajući majkama ostvarivanje prava koje je ranije bilo rezervisano samo za zaposlene i preduzetnice.

Posebno važno je što novi zakon omogućava ženama koje se bave poljoprivredom da ostvare naknadu zarade po osnovu rođenja i nege deteta. Međutim, za preduzetnice koje imaju troje ili više dece, primetan je korak unazad, jer je dužina trajanja odsustva svedena sa dosadašnjih dve godine na 365 dana za treće i četvrto dete.

Ostvarivanje prava za naknadu zarade za porodiljsko bolovanje

Prethodno, poslodavac je vršio obračun i isplatu naknade zarade za zaposlene porodilje, uz podnošenje zahteva za refundaciju sredstava i pružanje dokaza o isplati naknade. Sadašnjim zakonom, mesečna osnovica za naknadu zarade ili plate se određuje na osnovu podataka o doprinosima plaćenim na zaradu ili platu, koji su evidentirani u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje prava. 

Ovo pojednostavljuje proces kako porodiljama, tako i poslodavcima, jer više nije potrebno prikupljati obimnu dokumentaciju koja potvrđuje visinu zarade u prethodnom periodu koja se koristi kao osnovica za naknadu. Na osnovu obračunate mesečne osnovice za naknadu zarade ili plate, izračunava se neto iznos naknade, umanjen za poreze i doprinose. Primalac naknade zarade ili plate je odgovoran za izmirenje tih obaveza, bez automatskih odbijanja od strane poslodavca.

Poresku prijavu za obračunate poreze i doprinose podnosi nadležno ministarstvo za socijalna pitanja, a centralizovana isplata mesečnih iznosa naknade zarade ili plate se vrši nakon što poreska uprava prihvati poresku prijavu.

Ministarstvo za socijalna pitanja, koristeći sredstva iz budžeta Republike Srbije, direktno isplaćuje mesečne iznose neto naknade zarade ili plate korisnicima, bez poreza i doprinosa na njihov račun. Iznos odgovarajućih poreza i doprinosa se uplaćuje na račun za centralizovanu naplatu.

Važna promena je i ta da porodilje koje obavljaju samostalnu delatnost imaju pravo samo na neto naknadu, bez poreza i doprinosa, kao i sve ostale porodilje koje primaju naknadu po osnovu rođenja i nege deteta.

Dokumentacija za porodiljsko bolovanje

Da bi žena otišla na porodiljsko odsustvo, potrebno je da ima izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad, koji izdaje ginekolog. Ukoliko je koristila trudničko bolovanje, takođe joj je potrebna prva doznaka koju je dobila tokom tog perioda.

Pored toga, treba da popuni Zahtev za ostvarivanje prava na naknadu zarade ili plate za vreme porodiljskog odsustva. Takođe, od poslodavca će dobiti Rešenje o korišćenju porodiljskog odsustva. Potrebno je dostaviti fotokopiju kartice tekućeg računa, pri čemu je važno da se fotokopira samo prednja strana kartice, ne i zadnja koja sadrži sigurnosne kodove.

Ukoliko ima već jedno dete, potrebna je i fotokopija izvoda iz matične knjige rođenih tog deteta, kao i kopija overene zdravstvene knjižice. Ovo je važno zbog isplate davanja koja se dobijaju za svako novo rođeno dete, jer je uslov za to da su sva deca u porodici redovno vakcinisana.

Mitar je diplomirani socijalni radnik sa Fakulteta političkih nauka koji je sa godinama dobio duboko razumevanje socijalnih pitanja s posebnim fokusom na porodično pravo. Pored toga je stekao bogato iskustvo i detaljna saznanja iz sudske prakse u oblasti porodičnog prava.