Pravni Saveti i Informacije
Novi zakon o eksproprijaciji
Mateja Radosavljevic
Mateja Radosavljevic
24/9/2023
-
5
minuta

Novi zakon o eksproprijaciji

Podeli sa prijateljima!
https://www.advokatinadlanu.rs/pravni-saveti-i-informacije/novi-zakon-o-eksproprijaciji
Sadržaj:

Nedavne izmene u zakonodavstvu donose značajne promene u kontekstu eksproprijacije nepokretnosti. Najnovijie izmene zakona o eksproprijaciji imaju značajan uticaj na vlasnike zemljišta i nekretnina, posebno u pogledu cene eksproprijacije zemljišta. Ovaj tekst će analizirati ključne aspekte ovog novog zakona i njegov potencijalni uticaj na građane i vlasnike imovine. Proučićemo kako novi zakon o eksproprijaciji može oblikovati postupke eksproprijacije i uticati na prava vlasnika tokom ovih procesa.

Zakon o eksproprijaciji

Zakon o eksproprijaciji u Republici Srbiji reguliše postupak prinudnog oduzimanja privatnog vlasništva nad nepokretnostima u slučajevima kada postoji javni interes. Javni interes za eksproprijaciju može se utvrditi za različite svrhe, uključujući izgradnju infrastrukture, objekata za obrazovanje, zdravstvo, socijalnu zaštitu, ili eksploataciju mineralnih sirovina.

Zakon definiše vrste eksproprijacije: potpunu eksproprijaciju (prelazak vlasništva nad celom nepokretnošću na korisnika eksproprijacije) i nepotpunu eksproprijaciju (u kojoj se oduzima deo nepokretnosti ili se uspostavlja službenost ili zakup). U slučaju eksproprijacije, zakon propisuje da vlasnik bude obeštećen tržišnom vrednošću svojine, a u nekim slučajevima i dodatnim nadoknadama.

Osim toga, zakon reguliše i obaveze korisnika eksproprijacije da obezbedi druge nepokretnosti ili naknade za prethodne vlasnike koji se raseljavaju zbog eksproprijacije. Postupak za utvrđivanje javnog interesa za eksproprijaciju započinje predlogom koji se podnosi Vladi, a Vlada donosi odluku o javnom interesu u roku od 90 dana.

Zakon o eksproprijaciji omogućava izvršenje eksproprijacije u službi opšteg dobra, ali istovremeno postavlja stroge uslove i garantuje vlasnicima pravičnu naknadu za njihovu imovinu.

Ekspropriacija podrazumeva prinudno oduzimanje privatno vlasništvo nad nepokretnostima kako bi se omogućio razvoj infrastrukture poput zdravstvenih ustanova

Cena eksproprijacije zemljišta

Kada je u pitanju “ cena eksproprijacije zemljišta”,  tada govorimo o tome koliko novca će raniji vlasnik zemljišta ili imovine dobiti kao naknadu kada država ili druga organizacija preuzme to zemljište ili imovinu.

Način na koji se određuje ta cena je sledeći:

  1. Ako raniji vlasnik i nova organizacija koja preuzima zemljište ili imovinu mogu da se dogovore oko cene, oni potpisuju sporazum o tome koliko će novca biti isplaćeno. Ta cena se tada smatra pravednom i prihvatljivom za obe strane.
  2. Međutim, ako raniji vlasnik i nova organizacija ne mogu da se dogovore oko cene ili sporazum ne bude postignut, tada cena eksproprijacije određuje se na osnovu tržišnih cena. To znači da se cena utvrđuje prema tome koliko bi ta zemlja ili imovina koštala na tržištu u trenutku kada se pravno prenosi vlasništvo.
  3. Ako je raniji vlasnik već predao zemljište ili imovinu pre nego što je pravosnažna odluka doneta o tome, tada ima pravo da izabere da mu se cena odredi prema vrednosti u trenutku predaje ili prema vrednosti u trenutku kada se donese pravosnažna odluka, kako bi osigurao da dobije pravičnu naknadu.

Takođe, kada se određuje cena eksproprijacije zemljišta u obzir se uzima I vrsta zemljišta koje je predmet eksproprijacije.Zakon precizira način određivanja naknade za različite vrste nepokretnosti, uključujući poljoprivredno zemljište, građevinsko zemljište, stambene zgrade, vinograde, voćnjake, rasadnike i šume. Naknada se često određuje na osnovu tržišnih cena, troškova ulaganja i drugih faktora.

Značajno je napomenuti da raniji vlasniik može tražiti veću cenu eksproprijacije od tržišne cene ako može dokazati da su materijalne i druge okolnosti njegove porodične situacije bitne za njegovu egzistenciju. Ovo može uključivati broj članova domaćinstva, njihovu sposobnost za privređivanje, zdravstveno stanje i druge faktore.

U suštini, postupak za određivanje cene eksproprijacije zemljišta uključuje pregovore između korisnika eksproprijacije i ranijeg vlasnika, a ako sporazum nije postignut, postupak se prenosi na opštinski sud radi konačne odluke. Ovaj deo zakona osigurava da se građanima isplati pravična naknada za eksproprijaciju njihove imovine, uzimajući u obzir različite faktore i tržišne uslove.

Ukoliko se ne ostvaruje dogovor povodom ekspropriacije, cena ekspropriacije se oglašava u procesu sudske rasprave

Najnovije izmene zakona o eksproprijaciji

Kada su 2021. godine donate najnovije izmene zakona o eksproprijaciji to je podiglo popriličnu prašinu u javnosti.

Najnovije izmene Zakona o eksproprijaciji u Srbiji uključuju nekoliko ključnih tačaka:

  1. Hitnost postupka: Svi postupci koji se vode prema ovom zakonu sada su označeni kao hitni, što znači da se trebaju brzo okončati zbog javnog interesa.
  2. Isplata naknade za nelegalizovane objekte: Postoji odredba koja se odnosi na isplatu naknade za objekte koji nisu legalizovani. Prema ovim izmenama, vlasnicima takvih objekata isplaćuje se naknada u visini procenjene građevinske vrednosti tog objekta. Ovo je izazvalo kritike jer bi naknada mogla biti niža od tržišne vrednosti, što je smatrano neustavnim.
  3. Pravo na smeštaj: Izmene Zakona omogućavaju stanarima u društvenoj ili državnoj svojini pravo na smeštaj u drugom odgovarajućem stanu u javnoj svojini ako njihov dom bude eksproprisan. Ovo štiti stanare od izbacivanja iz njihovih domova pre isplate naknade.
  4. Brži postupci: Prema predloženim izmenama, vlasnicima imovine daje se rok od pet dana da se izjasne o predlogu za eksproprijaciju, a nadležni organ treba da donese rešenje o eksproprijaciji u roku od 15 dana nakon što prime izjašnjenje vlasnika.

Novi zakon o eksproprijaciji je predložen kako bi se ubrzali veliki infrastrukturni projekti koji su odloženi zbog problema oko imovine i visokih finansijskih zahteva. Međutim, postoje i zabrinutosti u vezi sa odredbama koje se odnose na isplatu naknade za nelegalizovane objekte, jer bi to moglo rezultirati nižim naknadama za vlasnike takvih objekata.

Nove izmene u zakonu podrazumevaju hitnost donošenja odluke

Novi zakon o eksproprijaciji: zabrinutost građana

Novi zakon o eksproprijaciji izazvao je znatnu zabrinutost među građanima, budući da je uveden pod opravdanjem hitnih postupaka eksproprijacije. Ovaj zakon je dao državi znatno veću moć i autoritet u procesima eksproprijacije, što je izazvalo mnogo nezadovoljstva i nesigurnosti među vlasnicima imovine.

Ključna zabrinutost građana leži u strahu od potencijalno nepravednih cena koje će im biti ponuđene kao naknada za eksproprisane nepokretnosti. Novi zakon o eksproprijaciji koji dozvoljava isplatu naknade za nelegalno izgrađene objekte u visini procenjene građevinske vrednosti ovih objekata posebno je uznemirila građane. Boje se da će ovakva praksa rezultirati znatno nižim iznosima naknade u poređenju s tržišnim vrednostima njihove imovine, što bi bilo nepravedno i nepošteno.

Takođe, hitnost postupka eksproprijacije, iako je namenjena bržem okončanju procesa, izaziva strah među građanima da bi mogla ograničiti njihovu sposobnost da adekvatno zaštite svoja prava i interese. Ovakva ubrzanost može dovesti do osećaja pritiska na građane i ograničiti vreme koje im je na raspolaganju za pravnu odbranu.

U suštini, novi zakon o eksproprijaciji izazvao je zabrinutost zbog neravnoteže moći između države i pojedinaca, s potencijalom da naruši prava vlasnika imovine i rezultira nepravednim postupcima i naknadama. Ovo je tema koja zahteva pažljivo razmatranje kako bi se osigurala pravična i transparentna primena zakona u procesima eksproprijacije.

Mateja je diplomirao na Filozofskom fakultetu sa specijalizacijom iz filozofije prava. To mu je pomoglo da postane iskusni novinar sa produbljenim razumevanjem pravnih tema koje povezuje sa pravnim principima i sa aktuelnim pitanjima dana.