Iako se najverovatnije nikada niste susreli sa ovim problemom u Srbiji, možda ste čuli na primerima drugih evropskih zemalja da internet piraterija može dovesti do značajnih finansijskih sankcija.
Ipak, zakonski okvir koji reguliše intenret pirateriju postoji i kod nas.
U Srbiji, nezakonito preuzimanje filmova i drugi vidovi internet piraterije mogu dovesti do pravnih posledica. Prema zakonu, neautorizovano deljenje, snimanje i kopiranje zaštićenih sadržaja može rezultirati novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine. Ako se time stekne finansijska korist, kazna može biti do pet godina zatvora.
Kakvo je realno stanje?
Realno stanje u Srbiji je takvo da, iako postoji zakonska regulativa koja se bavi internet piraterijom, u praksi mnogi građani i dalje pristupaju piratskom sadržaju bez ikakvih pravnih posledica.
Verovatno ste i sami mnogo puta do sada pogledali film ili skinuli igricu za koju niste platili a da vam pritom niko nakon toga nije pokucao na vrata, iako je stvar koju ste tom prilikom učinili podložna zakonskim sankcijama.
Primera radi, u Nemačkoj bi ste za istu takvu aktivnost bez izuzetka dobili kaznu koja se otprilike kreće između 300 i 1000 eur.
U praksi niko od građana Srbije koji praktikuje internet pirateriju nije naišao na takve sankcije.
Za koga ipak postoji rizik?
Ipak, postoji rizik od pravnih sankcija, posebno u slučajevima distribucije ili finansijske koristi od piratskog sadržaja.
Zakon o oduzimanju imovine u Srbiji proširen je na krivična dela protiv intelektualne svojine, što znači da ukoliko neko zaradi više od 1.500.000 dinara od aktivnosti povezanih sa internet piraterijom, njemu može biti oduzeta imovina ekvivalentna vrednosti zarade.
Izazovi u borbi sa internet piraterijom
Korišćenje VPN servisa može učiniti identifikaciju pojedinaca koji se bave internet piraterijom složenijom, jer VPN omogućava korisnicima da sakriju svoju stvarnu IP adresu i pojave se kao da pristupaju internetu iz druge lokacije.
Ovo može otežati pravosudnim organima da prate aktivnosti na internetu do konkretnih pojedinaca. Iako tehnologija VPN-a pruža dodatni sloj privatnosti, zakonski okviri mogu imati ograničenja kada je u pitanju efikasno suzbijanje piraterije, posebno zbog globalne prirode interneta i različitih jurisdikcija. Takvi tehnički i pravni izazovi znače da je potrebna saradnja između različitih država i unapređenje tehnoloških rešenja za praćenje i sprečavanje piraterije.
Zaključak
U suštini Zakonik o krivičnom postupku u Srbiji ne pravi razliku između onih koji pirateriju vrše za ličnu korist i onih koji od toga zarađuju. Bitno je napomenuti da je i samo skidanje za ličnu upotrebu, bez distribucije ili prodaje, tehnički kršenje autorskih prava.
Ipak, u praksi, fokus pravosudnih organa je usmeren na one koji ostvaruju znatnu finansijsku korist ili na one koji na veliko distribuiraju piratski materijal. To znači da u ovom trenutku u Srbiji ne postoji rizik od pravnih posledica za pojedinačne korisnike koji skidaju sadržaj za ličnu upotrebu ali je pitanje kako će se primena ovog zakona menjati imajući u vidu trend usaglašavanja Srpskih zakona sa evropskim standardima.